Prof. dr Béla Ribár 1930 – 2006

Posle nesrećnog slučaja, 22. marta 2006. godine preminuo je naš uvaženi kolega akademik Béla Ribár, redovni profesor Prirodno – matematičkog fakulteta u Novom Sadu u penziji. Njegova prerana smrt je veliki gubitak za Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti i šire, za našu i svetsku nauku.
Akademik Ribár rođen je 5. septembra 1930. u Debeljači. Gimnaziju je završio u Zrenjaninu, diplomirao je na Prirodno – matematičkom fakultetu, Odsek za fiziku, u Beogradu, a doktorat iz fizike stekao je na univerzitetu u Bernu. Izabran je za docenta Prirodno–matematičkog fakulteta u Sarajevu 1969. godine. Prelazi na Prirodno–matematički fakultet u Novom Sadu 1970. godine, gde je 1975. izabran za vanrednog profesora, a 1980. za redovnog.
Naučni opus akademika Ribára vidno je doprineo nacionalnom i međunarodnom nivou u istraživanju kristalne i molekularne strukture minerala, neorganskih, organskih i biološki aktivnih prirodnih supstanci metodom rendgenske difrakcije. Objavio je više od 177 naučnih radova, pretežno u renomiranim međunarodnim časopisima, koji su naišli na veliki odjek u oblasti kojom se bavio. Svojim radovima obezbedio je sebi prvo mesto vrhunskog istraživača na prostoru bivše Jugoslavije na polju rendgenske kristalografije i stekao visoku naučnu reputaciju. Zahvaljujući tome, bio je najviše citiran istraživač u Vojvodini. Više od 1000 citiranja radova dr B. Ribára u vodećim naučnim časopisima, knjigama, monografijama, priručnicima i disertacijama pokazuju priznati doprinos razvoju naučnog stvaralaštva na polju strukturne analize kristala. Objavio je i nekoliko knjiga. Posebno se ističe njegov veliki doprinos unapređenju istraživanja kristalografije kod nas, i kao priznanje za to izabran je za počasnog predsednika Srpskog kristalografskog društva. Sa svojim istraživačkim timom ostvario je intenzivnu i plodnu međunarodnu saradnju. Plodnu međunarodnu naučnu saradnju dr B. Ribára ilustruje i činjenica da je znatan broj publikacija ostvario sa istraživačima iz drugih zemalja.
Nekoliko godina bio je recenzent internacionalnih časopisa, član redakcionih odbora časopisa, član organizacionih odbora više domaćih i međunarodnih naučnih konferencija na kojima je učestvovao sa ukupno 119 referata. Akademik Ribár bio je ne samo ugledan i cenjen istraživač, već i vrstan pedagog i mentor brojnim generacijama studenata i mladih istraživača.
U naučnim krugovima malo je poznat društveni rad kolege Ribára. Bio je osnivač i dugogodišnji predsednik Fonda za materijalnu potporu đaka i osnivač i predsednik Naučnog društva vojvođanskih Mađara. Dr B. Ribár je uređivao 130 priručnika i svezaka za srednje škole na mađarskom jeziku, kako bi se olakšala i unapredila nastava Mađara na maternjem jeziku. Bio je veoma aktivan u popularizaciji naučnih dostignuća u prirodnim naukama.
Akademik B. Ribár dobio je brojna značajna priznanja za uspehe u naučnom i društvenom radu, od kojih navodimo samo neka: Orden Republike sa bronzanim vencem (1987), Plaketu prof. dr Vojislava K. Stojanovića koju dodeljuje Udruženje univerzitetskih profesora i naučnika Srbije (1996), Pro Universitate et Scientia (2000), Priznanje Svetskog saveza mađarskih profesora, Eötvös József Dij (2001) i dr.
Kao priznanje za dugogodišnji uspešan naučnoistraživački rad, 1987. godine izabran je za dopisnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, a za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti 2000. godine. 2004. godine izabran je za redovnog člana ponovo osnovane Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, a 2005. za stranog člana Mađarske akademije nauka.
Dr B. Ribár je posebno zadužio našu Akademiju. Istrajno, hrabro i argumentovano zauzimao se za reosnivanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti u vremenu i sredini koja za to nije imala razumevanja. Bio je član Matične komisije za osnovanje VANU i dao veliki doprinos radu Akademije, posebno u godini osnivanja.
Zahvaljujući harizmi i velikom ugledu, akademik Béla Ribár zauzima ne samo značajno, već i izdvojeno mesto na našem naučnom prostoru. Rezultate i dela koja je ostavio po obimu i značaju predstavljaju trajnu vrednost i zaslužuju divljenje i poštovanje. Neizbrisiv trag akademika Ribára poslužiće kao putokaz budućim generacijama naučnika, naročito mlađim stvaraocima.
Lik i delo akademika Ribára ostaće u trajnom i lepom sećanju svim članovima VANU, njegovim saradnicima, kolegama i brojnim generacijama studenata, kao neumornog pregaoca i izuzetne ličnosti. Hvala kolegi Ribáru za sve što je učinio za našu nauku i VANU.