Prof. Dr Duško Radosavljević

1. OSNOVNI PODACI:

Rođen je 08. juna 1963. godine u Šidu, gde je završio Gimnayiju. Stalno mesto boravka, Miše Dimitrijevića 89/36, Novi Sad. Završio Fakultet političkih nauka, Univerziteta u Beogradu – Grupa za Politikologiju, 1991. godine. Magistrirao na Fakultetu političkih naka, grupa Politička istorija, Univerziteta u Beogradu. 1991.1995. Naslov magistarskog rada: »Stavovi socijaldemokratskih partija južnoslovenskih zemalja o stvaranju zajedničke države« (mentor prof. dr Žarko Gudac). Odbranio doktorsku disertaciju na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu; 2000. Godine, Naslov doktorske disertacije »Elite u periodu socijalne transformacije« (mentor prof. dr Milan Podunavac).

e-mail: vpans2010@gmail.com

Mesto i trajanje specijalizacija i studijskih boravaka u inostranstvu:
Postgradualni program Evropskih odnosa na Central European University, Prague (Czech Republic), 1992-1993; Odbranjena MA teza »Bitish Parliamentarism«.
Tri akademske godine doktorskih studija na Graduate School for Social Research (oktobar–jun), Institute for Philosophy and Socioligy, Polish Academy of Sciences, Warsaw (Poland), 1993-94, 1996-97, 1997-98 (mentor prof. dr. Wlodzimierz Wesolowski);
Managing of the Cities and Regions, LGI and World Bank Institute, Budapest, 24-29 jun, te od 10-15. avgusta 2001. godine.
Aktivno se služi engleskim jezikom; koristi se poljskim jezikom; češki na početnom nivou.
Profesionalna orijentacija: Naučna oblast Politikologija, uža oblast Političke teorije, Politička sociologija, Teorija politike i političkog sistema, Javna uprava, Evropske integracije; Izučavanje društvenih i inih fenomena vezanih za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu.

2. KRETANJE U PROFESIONALNOM RADU – Ustanova, fakultet, univerzitet ili firma, trajanje zaposlenja i zvanje
1. Nastavna delatnost
Omladinska organizacije Šid, predsednik, 1988-1990. godine;
Omladinska zadruga »Srem«, Šid, direktor, 1991-1999. godine;
Gimnazija »Sava Šumanović«. Šid, profesor, 1998-2000. godine; predavao Filozofiju i Logiku;
Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, urednik govornog programa, 1999-2000. godine;
Izvršno veće AP Vojvodine, Novi Sad, potpredsednik, 2000-2004. godine;
Fakultet za uslužni biznis – FABUS, Novi Sad/Kamenica, docent, 2002-2006. godine, na predmetima, Teorija politike i Pravo Evropske unije.
Viša škola za obrazovanje vaspitača, Sremska Mitrovica, profesor, 2002-2005. godine, predmet Sociologija.
Univerzitet za poslovni inženjering i menadžment, Banja Luka, vanredni profesor, 2006-2011. godine; predavao predmete Menadžment javne uprave, Politički sistem, Lokalnu samoupravu.
Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Novi Sad, vanredni profesor, 2006-2012. godine; predavao predmete: Savremeni pravni i politički sistemi, Organizacija i funkcionisanje administracije, Teoriju države, Pravo Evropske unije, Teorija javne administracije.
Fakultet za evropske pravne i političke studije, Novi Sad, vanredni profesor, 2007-2013. godine. Predavao Javnu uprave, Savremene političke sisteme i Teoriju elita i demokratske konsolidacije.
Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Novi Sad, redovni profesor, od 2012. godine do sada; predaje predmete: Savremeni pravni i politički sistemi, Organizacija i funkcionisanje administracije, Teorija države, Pravo Evropske unije, Teorija javne administracije, Političke i pravne teorije.
2. Angažovanje u okviru rukovođenja Fakultetom U okviru Fakulteta za pravne i poslovne studije od oktobra 2006 obavljao je sledeće dužnosti:
član Nastavno naučnog veća20006.2009 i of 2028 pa nadalje
Član Saveta Fakulteta 2006 – 2009. I od 2028,
Rukovodilac Smera za Pravo, 2006.2009
Prodekan Fakulteta za pravne i poslovne studije 2007.2009,
Prorektor Univerziteta Union iz Beograd 2018-2020. godine.

3. NASTAVNI RAD
1. Sadašnji nastavni rad
Na Osnovnim studijima Fakulteta za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Novi Sad, na studijskom programa Pravo predaje predmete:
1. Savremeni pravni i politički sistemi;
2. Pravo Evropske unije;
3. Organizacija i funkcionisanje javne administracije,
4. Teorija države.
Na studijskom programu Engleskog jezika, kandidat izvodi nastavu na predmetima:
1. Pravo Evropske unije;
2. Politički život anglosaksonskih zemalja.
Na master studije Fakulteta za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, N. Sad, na studijskom programu Pravo predaje:
1. Torije Javne administracije.
2. Političke i pravne teorije.

2. Rad u nastavnom procesu
Kandidat izvodi nastavu na studijskim programima Pravo i Engleski jezik. Svi predmeti koje kandidat predaje odvijaju se po zahtevima reforme visokog obrazovanja, po Bolonjskom procesu – jednosemestralni kursevi, praćenje rada studenata tokom celog semestra/godine; organizacija nastave kroz interakciju nastavnika i studenata i drugo;
Radosavljević pripada onoj grupaciji profesora koji su uspostavljali standarde na fakultetu, insistirajući na modernom konceptu nastave, doslednom uključivanju studenata u aktivnosti fakulteta, kombinujući teroretske i praktične inovacije potrebne za uspešno savladavanje programa;
Nastavnički rad kandidata ocenjen je od strane studenata veoma visokom ocenom, na ocenjivanjima studenata, na kraju semestra, nikada nije dobio manju prosečnu ocenu od 4,50 (četiri50/100). Karakteriše ga posebno spremnost da pruži pomoć studentima, kolegama, asistentima i saradnicima u nastavi. Studente je upoznao sa mnogobrojnim fenomenima javnog života – posete lokalnim, pokrajinskim i republičkim organima vlasti (Skupština Grada Novog Sada, Skupština i Vlada AP Vojvodine, Skupština Srbije, Fond za Evropske poslove, Sekretarijat za privredu, zapošljavanje i rad AP Vojvodine, Ombdsmanu AP Vojvodine), ali i pozorištu, tribinama u gradu, te posebno organizovanim tribinama, okruglim stolovima i promocijama na Fakultetu i gradu.

3. Izvođenje nastave na Univerzitetima van zemlje:
1. Nastava na Univerzitetu za poslovni inženjering i menadžment, Banja Luka, Bosna i Hercegovina, kao i 2. Nastava na Fakultetu za poslovni menadžment, Bar, Crna Gora.

4. Predavanja po pozivu:
Više desetina časova predavanja održanih na ustanovama, institucijama i u civilno-društvenom sektoru u zemlji i državama regiona – Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Poljskoj, Rumuniji i Mađarskoj.

5. Rukovođenje – mentorstvo u radu sa studentima (završni ili diplomski radovi, master radovi, doktorske disertacije):

Mentor tridesetak diplomskih radova na fakultetima na kojima je radio;
Mentor više od 20 master radova na Fakultetu za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić i Fakultetu za evropske pravne i političke studije Novi Sad.
Mentor za izradu magistarske teze na Univerzitetu za poslovni inženjering i menadžment, Banja Luka.
Član komisije za odbranu više magistarskih teza na fakultetima na kojima je radio – dva puta u Banjaluci, na Univerzitetu za poslovni inženjering i menadžment, jednom na Fakultetu za uslužni biznis u Sremskoj Kamenici, i jednom na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.
Član komisije za odbranu doktorske disertacije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu

4. ČLANSTVO U STRUČNIM I NAUČNIM ASOCIJACIJAMA

Član saveta magazina “Stav”, Novi Sad, 1988-1991. godine. Stav je tada bio među najkvalitetnijim časopisima u Jugoslaviji.
Član redakcije lista “Polja”, Novi Sad, 1999-2001. godine. Trgli smo časopis iz letargije prethodnog perioda. Nažalost, zbog prelaska na posao u IV APV, nisam doprineo koliko sam želeo, u nameri da časopis bude više struktuiran i u polje društvene kritike.
Ekspert Saveta Evrope (Council of Europe – CoE), za oblast Obrazovanja za demokratsko građanstvo i upravljanje različitostima (Education for Democratic Citizenship and Management of Diversity), od 2000. do 2002. godine. Ovde su se razišli stavovi pokrajinaca i delatnika republičke vlade, oko arbitrarnog uvođenja veronauke u škole, kao faktički obaveznog predmeta u školama, te onovremenog otvorenog favorizovanja veronauke i potiskivanja u drugi plan Građanskog obrazovanja. I samo Građansko obrazovanje je bilo zamišljeno dosta “ispod” nivoa koncepta koji je izgrađivan u Savetu Evrope. Taj koncept je dosta “vukao” da se nastava iz ove oblasti pozabavi i strahote iz 90-ih godina XX veka.
Predsednik Saveta za nauku Izvršnog veća AP Vojvodine od 2000. do 2004. godine. Kako AP Vojvodina po Ustavu Republike Srbije iz 1990. godine nije imala pravo da samostalno uređuje pitanja u oblasti nauke, to smo bili prinuđeni da tražimo originalna rešenja, jer život i naučni radnici u Vojvodini nisu mogli čekati unedogled da se ovi problemi rešavaju. Tako je 2002. godine formiran Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, koji je određeni smisao dobio sa usvajanjem tzv. “Omnibus zakona”, na osnovu kojih je pokrajina mogla da iz sopstvenih sredstava, koja su bila dosta oskudna, interveniše u ovoj oblasti. Nažalost, po pitanju nauke u Vojvodini, Ustav iz 2006. godine bio je još manje darežljiv, pa se problem nauke i dalje gura u stranu, kao i ukupna situacija oko autonomije i položaja Vojvodine.
Član Anketnog odbora za istraživanje istine o događajima u Vojvodini od 1941. do 1945. godine; Formiran od strane Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine 2001. godine, kako bi se utvrdio broj žrtava u Vojvodini u navedenom periodu. Dva su cilja bila postavljena:
1. Utvrditi što je više moguće broj SVIH žrtava u tom periodu, i tako razbiti fame, neistine i konstrukcije o tim događajima;
2. Na osnovu dobijenih rezultata stvarati osnovu za formiranje stabilne kulture sećanja i jačanje poverenja među pripadnicima svih etničkih zajednica koje žive u Vojvodini.
Član Predsedništva Kulturno prosvetne zajednice Vojvodine 2000-2003. godine. Kao i u svim oblastima, trebalo je tragati za sredstvima za finansiranje kulture, kao i za poželjnim oblicima organizovanja kulturnih ustanova i isntitucija.
Član Radne grupe Skupštine AP Vojvodine za Izradu Osnovnog zakona AP Vojvodne, 2002-2004. godine, zadužen za oblast ljudskih prava i sloboda građana i nacionalnih zajednica. Radna grupa, na čelu sa akademikom Aleksandrom Firom, utvrdila je predlog vrlo funkcionalnog rešenja za autonomiju Vojvodine, koji su sabotirale partije koje nikada nisu imale osećaja za potrebe pokrajine.
Predsednik Komisije za izradu strategije razvoja visokog obrazovanja u AP Vojvodini, 2003-2004. godine. Veoma hrabro se krenulo, nakon teških pregovora sa reformskom vladom u Beogradu i njenim ministarstvom za obrazovanje. Nakon promena 2004. godine, od reformi se odustalo, prvo u Beogradu, onda i u Vojvodini.
Član Radne grupe Centralnoevropske inicijative (CEI) za prekograničnu i regionalnu saradnju, 2001-2006. godine. Srbija nije nikada znala da iskoristi ovu inicijativu, dok vlasti u Vojvodini odavno nemaju širinu da shvate regionalne inicijative u Evropi, osim ako nisu u propagandne svrhe. Ovako su samo nekoliko mladih ljudi i inicijativa iskoristili da se pojave na samitina CEI i prezentiraju svoje projekte, čak i da uspeju da dobiju deo sredstava za iste.
Član žirija Neweuropeans Democracy Marathon za Naj-Evropljanina godine, 2003-2008. godine. Cilj je bio prepoznati nedovoljno afirmisane osobe, koje su se već dokazale u procesima evro-inegracija, ali nije bilo, kao po običaju, interesa u našoj sredini.
Predsednik Žirija za nagradu Svetozar Miletić za publicistiku (zajednička nagrada Izvršnog veća AP Vojvodine i lista Dnevnik) 2000-2005. godina .
Predsednik Saveta Pedagoškog fakulteta u Sremskoj Mitrovici, 2003–2006. godine. Nesrećno formiran u jednom politički turbulentnom vremenu, uz veliku opstrukciju Vlade Republike Srbije, posebno ministarke Ljiljane Čolić , nikada zaživeo projekat, tako da jedino Srem nema nijednu univerzitetsku instituciju u Vojvodini!
Predsednik Upravnog odbora Muzeja Vojvodine (Novi Sad) 2003–2006. godine. Najvažniji zadatak je bio da se zaustavi ruiniranje institucije, da se kadrovski i materijalno izvuče iz kaljuge 90-ih godina. Tada je i postignut dogovor da VANU privremeno bude smeštena u prostoru Muzeja.
Član Upravnog odbora Instituta društvenih nauka (Beograd) 2001-2004. godine. Ovde se postavilo pitanje transformacije instituta, koje do danas nije rešeno, pa sve i dalje zavisi od zlehude političke volje, koja zahteva permamentnu poslušnost, što nikako nije odlika naučnih radnika. Koncept da država i njeni organi, agencije i ine organizacije naručuju projekte od instituta, tako razvijeno u Evropi, kod nas je još uvek naučna fantastika.
Osnivač Fonda za neprofitni sektor AP Vojvodine (2003. godine). Više u nastavku.
Član Jugoslovenskog udruženja za političke nauke, profesionalnog udruženja politikologa, od 1999-2006. godine.
Član Udruženja za političke nauke Srbije, profesionalnog udruženja politikologa u Republici Srbiji, od 2001. godine;
Predsednik Vojvođanske politikološke asocijacije (VPA), profesionalnog udruženja politikologa u AP Vojvodini, od 2010. godine.
Član Komisije Pokrajinskog sekretarijata za nauku za ocenu projekata iz oblasti društveno-humanističkih nauka 2014-2017. godine.

5. SAOPŠTENJA NA NAUČNIM SKUPOVIMA

1. Saopštenja na međunarodnim naučnim skupovima, po pozivu, do izbora u zvanje redovnog profesora (do 2012):
5.1.1. 04.-05. decembar 2000. g. Temišvar, Rumunija «Rektorska konferencija jugoistočnih poljoprivrednih univerziteta»; «Reforme visokog obrazovanja u AP Vojvodini i R Srbiji» 5.1.2. 06.-07. novembar 2001. g. Strazbur (Francuska), Savet Evrope; «Nacionalni izveštaj o obrazovanju za demokratiju i građansko društvo»
5.1.3. 05.-08. decembar 2001. g. Trst (Italija), IV samit CEI, «The Autonomous Province of Voivodina and European Integration»
5.1.4. 17.-18. decembar 2001. g. Beograd, Congress of Local and Regional Authorities of Europe, «Seminar on Regionalization in Serbia»; «Constitutuional Framework of Decentralization and Autonomy of Voivodina»
5.1.5. 19.-21. septembar 2002. g. Sinaia (Rumunija), Institutul Pentru Politici Publice, «Practical Implications of Establishing Regions in Romania», «Voivodina – the Only Multiethnic Area ‘Outside’ Actual Acts of War in the Former Yugoslavia – a Long Journey Back to Autonomy»
5.1.6. 02.–04. oktobar 2003. g. Krakov (Poljska), CEI, Konferencija o prekograničnoj i regionalnoj saradnji: «Srbija i prioriteti: evroatlantske integracije»
5.1.7. 22.-23. jul 2004. g. Skoplje (Makedonija), Aprodev, «The Role of Civil Society in the EU Integration and Democratization Process in The Balkans»: «Promote the Development of Civil Society Actors: the Voivodina Experience»
5.1.8. 09.–13. jul 2007. g. Konjic (Bosna i Hercegovina), Institute for Strenghtening Democracy in Bosnia, “Democracy and Human Rights in Multiethnic Societies”: “Serbian Waiting for Godot – Serbian Political Scene After Adoption of the Constitution and the January 2007. Election”
5.1.9. 12. novembar 2010. g. Novi Sad, Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Novi Sad, “Udruštveni izazovi evropskih integracija: Srbija i uporedna iskustva”; “Srbija i evropska iskustva: Živeti kao sav normalan svet“
5.1.10. 27-29. maj 2011. g. Beograd, Fakultet političkih nauka i Udruženje za političke nauke Srbije, Beograd, “Država i demokratija u procesu evropeizacije Srbije”; “Vojvodina i evropski identitet Srbije”
5.1.11. 22-24. mart 2012. g. Beograd, Heinrich Boll Stiftung, Beograd, “Challenges of Multuculturalism”; “Political Representation of Minorities and Preservation of Multiethnic Identity of Vojvodina”

2. Saopštenja na domaćim naučnim skupovima i skupovina nacionalnog značaja sa međunarodnim učešćem, po pozivu, do izbora u zvanje redovnog profesora (do 2012):
5.2.1. 17.-19. maj 2001. g. Beograd, Treći forum jugoslovenskih nevladinih organizacija; «Treći sektor i novo političko okruženje»
5.2.2 16. oktobar 2002. g. Beograd, Centar za Razvoj neprofitnog sektora, Uloga nevladinih organizacija u demokratskom društvu; «Mogućnost saradnje države i nevladinog sektora»
27. jun 2003. g. Novi Sad, Humanitarni centar za integraciju i toleranciju, Političke promjene i razvoj demokracije u državama bivše SFRJ; «Uloga srpskih intelektualaca u zakasneloj društvenoj transformaciji (tranziciji)»
5.2.3. 22.-24. april 2004.g. Subotica, Agencija lokalne demokratije, «Regionalna demokratija u euro-regionalnoj saradnji»; «Političke pretpostavke uspostavljanja i razvoja regionalne samouprave»
5.2.4 18.-19. mart 2005. g. Novi Sad, Centar za multikulturalnost, «Institucionalizacija saveta nacionalnih zajednica»; «Dijagnoza međuetničkih odnosa u Vojvodini»

3. Saopštenja na međunarodnim naučnim skupovima, po pozivu, nakon izbora u zvanje redovnog profesora (posle 2012, do kraja 2020. godine):
5.3.1. 27-29. septembar 2014. g. Beograd, Fakultet političkih nauka i Udruženje za političke nauke Srbije, Beograd, “Ustavi u vremenu krize: Postjugoslovenska kriza”; “Slike žalosnih događaja: decentralizacija i jačanje lokalne samouprave – slučaj Srbija”
5.3.2. 29-30. oktobar 2014. g. Novi Sad, Arhiv Vojvodine”, Novi Sad, “Arhiv, mediji i kultura sećanja u I svetskom ratu”; “Socijaldemokratske partije južnoslovenskih zemalja u I svetskom ratu”
5.3.3. 30. maj 2015. godine, Azapovići, Pravni fakultet Univerziteta u Travniku, “Čuvajmo mir, pamtimo stradanja i genocide, Srebrenica 1995-2015”; “Raspad Jugoslavije krajem XX veka: Uloga intelektualnih elita”
5.3.4. 25-27. septembar 2015. g. Beograd, Fakultet političkih nauka i Udruženje za političke nauke Srbije, Beograd, “Nova Evropa i njena periferija”; “Postkomunističke elite u regionu ex-Jugoslavije”
5.3.5. 29-30. oktobar 2015. g. Novi Sad, Arhiv Vojvodine, Novi Sad; “Arhiv, mediji i kultura sećanja u I svetskom ratu”; “Šid u I svetskom ratu”
6.3.6. 13-14. novembar 2015. g. Novi Sad, Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Novi Sad, “Vrednost i identitet”; “Socijalna transformacija u Srbiji: Teoretski okvir”
5.3.7. 27-29. maj 2016. g. Bar, Univerzitet Donja Gorica, Podgorica, “O humanizmu”; “Socijalna transformacija zemalja bivše Jugoslavije: 25 godina posle”
5.3.8. 24-25. septembar 2016. g. Beograd, Fakultet političkih nauka i Udruženje za političke nauke Srbije, Beograd, “Urušavanje ili slom demokratije”; “Izbori 2016. godine i (totalni?) poraz autonomaške ideje u Vojvodini”
5.3.9. 27-28. oktobar, Novi Sad, Arhiv Vojvodine, Novi Sad, “Elite u Velikom ratu”; “Stavovi socijaldemokratskih partija južnoslovenskih zemalja krajem I svetskog rata o stvaranju Jugoslavije”
5.3.10. 23-24. septembar 2017. g. Beograd, Fakultet političkih nauka i Udruženje za političke nauke Srbije, Beograd, “Demokratski otpori normalizaciji autoritarizma u Evropi”; “Populizam, elitizam i demokratija: slučajevi Poljske, Mađarske i Srbije”
5.3.11. 21.-22. april 2018. g. Ečka, Gradska biblioteka »Žarko Zrenjanin«, Zrenjanin, »Srpski pokret u Vojvodini u Revoluciji 1848-1849. godine«; »Karakter ustanka Vojvođanskih Srba«
5.3.12. 22-23. septembar 2018. g. Beograd, Fakultet političkih nauka i Udruženje za političke nauke Srbije, Beograd, “Kosnstitucionalizam i ustavni dizajnu demokratskoj recesiji”; “Autonomija Vojvodine – od državnosti do besmisla”
5.3.13. 10. oktobar 2018. g. Podgorica, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, Podgorica, “Ustavni patriotizam”; “Nacionalni saveti u Vojvodini i mogućnosti izgradnje multikuluralnog društva u Srbiji”
5.3.14. 31. maj – 02. jun 2019. Sr. Karlovci, Centar za afirmaciju slobodne misli, Sr. Karlovci, “V Karlovački dani slobodne misli – (Dis)funkcionalnost društvenog subjekta”; “Život u zamci politike: Češki period Milana Kundere”
5.3.15. 28-29. septembar 2019. g. Beograd, Fakultet političkih nauka i Udruženje za političke nauke Srbije, Beograd, “Sukobi. Stabilnost. Demokratija?”; “Regionalna proizvodnja sukoba: postsocijalistička i eks-jugoslovenska zbilja”
5.3.16. 26-27. septembar 2020, Beograd, Fakultet političkih nauka i Udruženje za političke nauke Srbije, Beograd, “Političke posledice pandemije”; “Pandemija, autoritarnost i kako joj se odupreti? Demokratska nastojanja”

5.4. Saopštenja na domaćim naučnim skupovima i skupovina nacionalnog značaja sa međunarodnim učešćem, po pozivu, nakon izbora u zvanje redovnog profesora (posle 2012, do kraja 2020. godine):
5.4.1. 12. april 2014. g. Subotica, Jevrejska opština Subotica, »70 godina od holokausta u Subotici«; »’Bijes prljavih ruku’ – Fašizam nekad i sad«
5.4.2. 07. jun 2018. g. Novi Sad, Vojvođanski klub, Novi Sad, »Vojvodina i Srbija sto godina posle (1918-2018)«, »Plava knjiga, početak napada na ustavno-politički poredak SFRJ«

6. NAUČNI PROJEKTI I AKTIVNOSTI

Učešće u projektu pisanja Enciklopedije Vojvodine, Vojvođanske akademije nauka i umetnsoti (VANU), od 2007. godine. Član Redakcije projekta, zadužen za oblast Politika i mediji.
Akademski koordinator projekta Norveškog Helsinškog komiteta „Build Bridges not Walls – The Role of the Universities in Peacebuilding“, od 2012. do 2015. godine. Tokom pet semestara više od 200 studenata sa državnih i privatnih fakulteta iz Novog Sada slušalo je predavanja, pisalo tekstove iz oblasti zaštite ljudskih prava, ali i upoznavalo i sarađivalo sa svojim kolegama iz Novog Pazara, Sarajeva, Tuzle i Mostara.
Član redakcije časopisa „Civitasa, Novi Sad, od 2010. godine. Časopis Fakulteta za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Novi Sad,
Glavni i odgovorni urednik časopisa za istraživanje fenomena politike „Politikon“, Novi Sad, od 2012. godine. Politikon je jedini politikološki časopis koji izlazi u AP Vojvodini, te jedan od svega 6 časopisa ove vrste u državi. Do sada je izašlo 27 brojeva. Časopis izdaje Vojvođanska politikološka asocijacija .

7. JAVNA I DRUŠTVENA ANGAŽOVANOST

7.1. Partijska
Od 1990. do 2002. godine, bio je član Reformista Vojvodine, partije koja se dosledno borila za ostvarenje autonomije Vojvodine. Od 2008. godine nije član nijedne političke partije, iako partijama (više njih) liberalne, demokratske i proevropske orijentacije, pomaže savetima, analizama i u edukaciji članstva, u cilju stvaranja kvalitetnije političke scene.
7.2. Poslanička
Od 2000-2004. godine bio je poslanik u prvoj, slobodno izabranoj Skupštini AP Vojvodine, član više njenih odbora, među njima i za ustavno-pravni položaj AP Vojvodine.
7.3. Izvršna vlast
Kao potpresednik Izvršnog veća AP Vojvodine, od 2000-2004. godine, zadužen za društvene delatnosti, oblasti u kojima je bilo nekih tragova autonomnosti Vojvodine, angažovao se posebno na:
3.1. Od 2000-2004. godine, bio je jedan od kreatora tzv. „Omnibus zakona“, kojim je omogućeno Vojvodini da povrati neke od svojih nadležnosti;
3.2.. Bio predstavnik AP Vojvodine u radu nacionalnog tela za saradnju u okviru Pakta za Jugoistočnu Evropu, nastalog kao potreba da se reše mnogobrojni problemi u regionu nakon situacije u 90-im godinama prošlog veka, između ostalog i pitanje trajnog zbrinjavanja izbeglih i raseljenih lica u AP Vojvodini.
3.3. Bio je inicijator formiranja Fonda za razvoj neprofitnog sektora Vojvodine, koji je tokom osmogodišnjeg delovanja (2003-2011. godina) finansijski podržao 219 projekata udruženja građana, sproveo 30 obuka koje je pohađalo više stotina pretežno mladih osoba, organizovao desetine javnih rasprava i okruglih stolova, formirao i ažurirao bazu podataka o postojećim udruženjima na teritoriji APV, .
3.4. Bio je inicijator formiranja Kancelarije za evropske poslove. Vojvodina kao zbiljska evropska regija ima potrebe da svoje inicijative iznese, pored Srbije, i javnosti EU, posebno njenim institucijama, da kandiduje, aplicira i aktivno lobira za njih. Nažalost, umesto koncepta razvijanja sposobnosti, kvaliteta i dostupnosti određenih zanimanja, pobedio je koncept poslušnih partijskih vojnika, i opet imamo instituciju, koja kada bi bila ugašena, niko ne bi ni primetio da je nema.
3.5. Znatno se angažovao na formiranju prvih nacionalnih saveta nacionalnih zajednica u AP Vojvodini, te na prenošenju osnivačkih prava medija na jezicima nacionalnih zajednica na njihove savete. I danas, kao profesor, često se nađe njima u pomoći, posebno kao predavač, učesnik u panelima, te kao saradnik u časopisima nacionalnih zajednica.
3.6. Značajno se angažovao na uspostavljanju efikasne saradnje u okviru Euro-regiona DKMT, županija iz Rumunije, Mađarske i AP Vojvodine.
7.4. NVO aktivnosti
Osnivač je sa kolegama politikolozima strukovne organizacije Vojvođanske politikološke asocijacije – VPA. Ista je organizovala više desetina okruglih stolova o ustavnosti, položaju AP Vojvodine, o autoritarnosti u državi, o prekarijatu, organizovala ili bila pomagač u projektima koji su za svrhu imali jačanje civilnog društva, demokratije i ljudskih prava u državi i pokrajini, kao i za dosledan stav o nužnosti ulaska naše zemlje u Evropsku uniju. VPA je proteklih godina aktivno pomagala demokratske proteste protiv anomalija u društvu, najnovije aktivnosti su vezane odbranu lokalnih inicijativa u pokrajini i šire, posebno aktivnosti oko Šodroša u Novom Sadu. Zajedno sa Vojvođanskim klubom, 2013. godine pokrenuli smo akciju »Cveće za Vasu Stajića«, gde se svake godine okupljamo kod njegovog spomenika, i tako čuvamo uspomenu na jednu od najveći ličnosti u istoriji Vojvodine. VPA je do sada izdala 27 brojeva časopisa Politikon, gde su autori bili najpoznatiji i najkvalitetniji autori politikolozi, ali i ekonomisti, istoričari, novinari, javni radnici, iz Srbije, iz regiona, Evrope i SAD. VPA je objavila 10 knjiga u dve edicije.

Vojvođanska politikološka asocijacija (VPA) – VANU
Zahvaljujući dobroj komunikaciji, kao i poznavanju rada VANU, od formiranja VPA uspostavljen je odnos saradnje dve vojvođanske firme, različitih profila, ali sa željom da se unaprede društveni, ekonomski i politički odnosi u Vojvodini. Tako su članovi VPA – Radosavljević, Radivoje Jovović i Nikolina Matijević, bili, i još uvek su, članovi mini-redakcije za oblast Politike, a Vera Šoti, Zagorka Radović i Nedim Sejdinović su zaduženi za oblast Medija. Ova je grupa uradila više desetina encklopedijskih odrednica za Enciklopediju Vojvodine, nažalost, zbog poznatih događanja, zastalo se sa ovim projektom. Radosavljević je u više navrata, ali i sa drugim članovima VPA (Kresoja, Jovović), u razgovorima sa akademicima VANU predlagao oblike konkretne saradnje, ali i smera rada same VANU. Nešto od toga je urađeno – predavanja Volfganga Šmalea i Arnolda Supana.
Šmale
Saradnjom VANU i VPA, održano je 28. januara 2014 godine, na Fakultetu za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, predavanje profesora Volfganga Šmalea (Nemačka/Austrija), pod nazivom »Istorija evropskog identiteta«. Profesor Univerziteta u Beču Volfgang Šmale tada je rekao da ne postoji jedinstveni evropski identitet, i ocenio da je potrebno propagiranje zajedničkih vrednosti. Jer, teško je reći šta čini Evropljanina. Evropljani imaju zajedničke institucije, ali nisu sigurni oko svoga identiteta. Realno, postoji više Evropa: ona koja se izjednačava EU, kao i druga koju čine sve evropske države. Potrebno je zato stvaranje evropskog sećanja, kulture i nasleđa, kao i stvaranje i propagiranje zajedničkih vrednosti. jer EU je unija različitosti i važno je da se te različitsti ujedine, kao što kaže moto EU. Šmaleu je tom priliko uručena povelja VANU. Tekst profesora Šmalea objavljen je u Politikonu broj. 7 za 2014. godinu.

Suppan
28. aprila 2014. godine, u organizaciji VANU i VPA održano je predavanje prof. dr Arnolda Suppana, člana austrijske akademije nauka, pod nazivom „Hitler – Beneš – Tito. Conflict, War and Genocide in East Central and South East Europe“ u Skupštini AP Vojvodine. Nakon predavanja, profesoru Suppanu je uručena povelja inostranog člana VANU.

VPA kao civilno-demokratski delatnik
VPA je u nedostatku sličnih organizacija preuzela na sebe organizaciju i otvaranje dijaloga o najvažnijim društvenim temama. Tako je Aleksandar Molnar uznemirio duhove prezentacijom svoje studije o karakteru režima u Srbiji nakon 2000. godine; Miroslav Ružica, Alpar Lošonc, Ivan Milenković i Duško Radosavljević konstatovali situaciju kliničke smrti levice u Srbiji , sumirali tužno stanje naše demokratije Milan Podunavac, Žarko Paunović i Snežana Kresoja, sve to 2011. kada je situacija bila daleko podnošljivija nego danas. 2012. smo otvorili pitanje multkulturalizma u Srbiji i Vojvodini, sa gostima, Đorđom Pavićevićem i Nikolom Beljincom. Naredne godine (2013) na redu je bila tema ustava i okrugli sto: “Ustav Srbije – kočnica na putu ka Evropi. Zašto je potrebno i kako menjati Ustav?“ Impresivni učesnici, Dušan Jakovljev, potpredsednik Skupštine APV, Zlatoje Martinov, časopis Republika, Duško Radosavljević, Radivoje Stepanov, Petar Teofilović, Đorđe Subotić (Vojvođanski klub), Miroslav Ilić, Nikolina Matijević i Radivoje Jovović, ovde su na suveren način izvršili najrazorniju kritiku Ustava Republike Srbije iz 2006. godine, svu njegovu pogubnost po društvene odnose u Srbiji i Vojvodini. Krajem te godine, VPA je kao prva organizacija u državi, organizovala Okrugli sto o prekarijatu: “Od proletarijata do prekarijata – ‘Fleksibilizacija’ zaposlenih i mladih, ludizam, populizam i marginalizacija sindikata”, na kojem su učestvovali Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Duško Radosavljević, Miroslav Ružica, Tanja Jakobi, Boris Varga, Nikolina Matijević, Radivoje Jovović i Milica Rilak. Ustanovili smo da talas prekarizacije, opšte nesigurnosti u oblasti radnih odnosa, nametnut od strane neoliberalne vizije svetske ekonomije, postaje sve opasnija pojava i kod nas, poduprt bezobzirnim političkim opcijama. U pamćenju ostaje i Okrugli sto posvećen kapitalnom delu srpske politikologije (2016), studiji Milana Podunavca, “Republikanizam: teorija, nasleđe, principi”, uz učešće korifeja krtičke misli Ilije Vujačića, Alpara Lošonca, Đorđa Pavićevića i Duška Radosavljevića, kao i razgovor na temu “Urušavanje ili slom demokratije”. Oba skupa su nepobitno utvrdila da Srbija isuviše kuburi sa demokratijom i da nam se dobro ne piše u razvoju društvenih odnosa. U 2018. godine smo skupove posvetili Rozi Luksemburg, dvestogodišnjici rođenja Karla Marksa, sedamdesetoj godini sukoba Tito-Staljin, knjigama Dejana Jovića i Raifa Dizdarevića, američko-srpskim odnosima… 2019. smo organizovali skup o proširenju Evropske unije, „Rezultati ‘velikog praska’ i promene u politici proširenja Evropske unije“, gde su učestvovali: Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Duško Radosavljević. Nije se mogla izbeći konstatacija o slabim šansama Srbije da skoro dostigne nivo razvoja da se priključi EU. 2020. smo započeli ambiciozno – diskusijom o jednoj do najboljih politikoloških knjiga nakon 2000. godine, knjigom Nebojše Vladisavljevića “Uspon i pad demokratije posle Petog oktobra”. Govorili su: Alpar Lošonc, Duško Radosavljević, Nebojša Vladisavljević i Gojko Božović. Posle toga je nastupila pandemija korona-virusa, neustavno je proglašeno vanredno stanje u Srbiji, a svi mi postali taoci bolesti o kojoj malo znamo i režima o kome baš sve znamo. VPA je jedina u zemlji do sada promovisala delo Nikole Piketija, “Kapital u XXI veku”, prekretničko i prevratničko delo iz oblasti izučavanja ekonomije nejednakosti; zatim delo Džordža Majnarda Kejnza, “Ekonomske posledice mira”, te monumentalnu “Biografiju Džona Keneta Galbrajta”, iz pera Roberta Parkera.
7.5. Predsednik Saveza antifašista Vojvodine (SAV) od 2017. godine; SAV je osnovan jer kao društvo u celini ne poštujemo istoriju II svetskog rata, pa smo rešili da u našoj višenacionalnoj sredini branimo komšije, da se borimo za zajednički život, ljudske vrednosti našega podneblja, da pomognemo naporima za uljuđivanje ovih prostora, za što bolju pripremu za formalni ulazak u zajedničku evropsku porodicu naroda. Da bi živeli kao ljudi, raumevajući jedni druge, ispomažući se i boreći se protiv zala modernoga društva i vampira iz prošlosti. Za nas ostaje, kao osnova našega angažovanja, potvrda stava da ne želimo Srbiju koja se miri sa zločinima. Kako onima koji su činjeni u prošlosti, tako i onih koji mogu biti produkt loših politika bilo koje vlasti. Naš odnos prema tim pojavama je više nego jasan, osuđujemo svaki zločin, posebno one aktere koji su to radili „u ime države i naroda“. Aktivan stav imamo oko očuvanja antifašističkih vrednosti u pokrajini i šire, i to je u javnosti dobro prihvaćeno, posebno reagovanja na nacističke ispade, napade na žene i imigrante i sve ranjive kategodrije, posebno na povampirenje antisemitizma i grubih nasrtaja na „drugost“. U svojim obraćanjima javnosti vratili smo stari pozdrav – „Smrt fašizmu – Sloboda narodu!“, kao znak raspoznavanja i nemirenja sa onima koji bi pregovarali sa neonacistima. Imamo kristalno čiste stavove protiv mizoginije, protiv ekstremizma, protiv onih koji negiraju genocid u Srebrenici, protiv onih koji tuku demonstrante i mladost ove zemlje, koji tu istu mladost isteruju iz Srbije i Vojvodine… Borimo se za demokratsku i evropsku Srbiju u kojoj bi konačno i Vojvodina pronašla svoje pravo mesto, zato smo 2018. godine sa 15 organizacija iz Vojvodine formirali Antifašističku koaliciju Vojvodine. Prošle godine (2020), ustanovili smo Priznanje za promovisanje ideja antifašizma „Đorđe Subotić“, koje smo dodelili narodnom heroju Petru Matiću Duletu.
7.6. Jedan je od osnivača Vojvođanskog kulturnog kluba »Vasa Stajić«. U situaciji odumiranja, nasilnog gašenja i opstrukcije rada vojvođanskih organizacija i udruženja, potrebno je raditi na osnivanju takvih organizacija za čuvanje i negovanje duha Vojvodine. Takva je ova organizacija koja sa svojim veoma obrazovanim i sposobnimčlanstvom treba još da se nametne i peruzme ulogu odgovorne intelektualne predvodnice društvenih promena u Vojvodini, i šire. Tu je potrebno povezati što više vojvođanskih institucija, organizacija i pojedinaca, voljnih da se ne mire sa sadašnjim ponižavajućim položajem Vojvodine.
7.7. Član je organizacije Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti – MASA, angažovan u grupi za saradnju sa donosiocima odluka. Ona je formirana u cilju jačanja nezavisnosti i kritičkog potencijala akademske zajednice. Otvorena je mreža koja okuplja pripadnice i pripadnike akademske zajednice, spremne da se angažuju na jačanju struke i nauke i odbrani doslednog zastupanja principa i etičkih standarda akademskog rada. OrganizacijaMASA pruža podršku članovima akademske zajednice, ugroženima zbog svog naučnog, umetničkog i javnog angažmana. Ona motiviše akademsku zajednicu da se samostalno izbori sa vlastitim problemima i izazovima iz okruženja. Mali broj članova iz Novog Sada nam je pokazatelj da ovde još moramp mnogo više da se angažujemo, da razbijemo učmalost, strah i rezignaciju.

8. SPISAK OBJAVLJENIH RADOVA 2001-2020. GODINE UZ PRIJAVU ZA VANU (izvod)

1. MONOGRAFIJE, UDŽBENICI, ZBORNICI

1. Monografije

1. Radosavljević D. „Elite i transformacija“. 2001. Novi Sad: II izdanje. 2005. Novi Sad: Centar za istraživanje demokratije. Strana 172.
Fenomenom elita, kao jednim od uporišnih termina političkih nauka, u Jugoslaviji se bavio mali broj autora, pre ove knjige imali smo zapažene doprinose Đure Kovačevića i Milana Matića, te Mladena Lazića tokom 90-ih godina. Ovoj tematici smo posvetili još nekoliko radova proteklih godina.
2. Radosavljević D. „Evropska unija – razvoj, institucije i proširenje”. 2007. Novi Sad: Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić; II izmenjeno i dopunjeno izdanje (sa N. Matijević). 2009. Novi Sad: Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić; III izmenjeno i dopunjeno izdanje (sa Nikolinom Matijević). 2011. Novi Sad: Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić. Strana 201.
Mehanizmi funkcionisanja, institucije, ali i istorijski razvoj, slabo su poznati, izučavani i publikovani u našoj sredini. Obilje materijala koje „prati“ tematiku EU, više je produkt evropskih ispostava u Srbiji, delatnosti NVO-a, nego smišljene politike u ovoj oblasti. Naš doprinos ovoj temi, koleginica Matijević je napisala poglavlje o Lisabonskom sporazumu, komplementaran je sa radovima Radovana Vukadinovića i Miroslava Prokopijevića, te tako imamo osnove za početak bavljenja tematom Evropske unije.
4. Radosavljević D. „Pogled s leva“. 2013. Novi Sad: Vojvođanska politikološka asocijacija. Strana 140.
U plimi neoliberalnih projekata i panegiričnih objava, odlučili smo određene probleme, prvenstveno u našem društvu, osvetliti i sa „leve“ strane. Tako smo „poslagali“ materijal da ima istorijski, analitički, možda i predlažući osnov za aktivno delanje, u smislu alternativne platforme, po nama, promašenom putu razvoja države, regiona i šire, posebno o svojevrsnom izbegavanju preuzetih obaveza na putevima evro-intrgracija Srbije.
5. Radosavljević D. „O Vojvodini 2000-2014: Pačvork“. 2014. Novi Sad: Vojvođanska politikološka asocijacija. Strana 222.
Vojvodina kao poligon za istraživanje je u fokusu naših interesovanja više od 30 godina, što koincidira sa brutalnim gašenjem njene suštinske autonomije 1988. godine, što je predstavljalo početak rušenja političkog i ustavnog sistema SFR Jugoslavije. Zato je ovaj produkt praćen dokumentima, koji na najbolji način pokazuju ko se, kako se i koliko zalagao za interese Vojvodine, koliki su bili efekti te borbe, ko je i koliko politički, ali i na druge načine, profitirao.

Udžbenici (tri udžbenika) i c) Zbornici (četiri zbornika) prikazani su u prijavi za dopisnog člana.

2. TEKSTOVI

a. Članci u naučnim časopisima
1. Radosavljević D. 2002. Autonomia Voivodinei – Provocari si perspektive. Altera 19. Tirgu-Mures. Rumunija. Str: 42-47
2. Radosavljević D. 2008. Političke elite u socijalnoj transformaciji – od kolektivističkog ka liberalno-demokratskom etosu: Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti. Anali poslovne ekonomije, br. 2, Banja Luka. Bosna i Hercegovina. Str: 38-57
3. Radosavljević D. 2010. Eduard Bernštajn i Fabijanci. Kultura polisa, br. 13/14, Novi Sad. Str: 115- 143
4. Radosavljević D. 2010. Svetozar Marković: Crtice o nacionalnom i federalnom pitanju. Pravo i politika, Novi Sad. Str: 51-64
5. Radosavljević D. 2010. Asterionova kuća: Američko predsedništvo i spoljna politika do pada komunizma. Kultura polisa, br. 15, Novi Sad. Str: 197-214
6. Radosavljević D. 2011. Nepodnošljiva lakoća odustajanja: Ustavno zlopaćenje Vojvodine od 1988. do danas. Treći program 151-152, Beograd. Str: 197-222
7. Radosavljević D. 2011. Decentralizacija i jačanje lokalne samouprave. Anali poslovne ekonomije, br. 5, Banja Luka. Bosna i Hercegovina. Str: 7-17
8. Radosavljević D., Matijević, Nikolina. 2011. Srbija i Evropska unija – domaći zadaci. Pravo i politika, 2011/2, Novi Sad. Str: 164-180
9. Radosavljević D., Matijević, Nikolina. 2011. Neuplitanje vlasti u delovanje pojedinca: Mil o državi. Civitas 2, Novi Sad: 94-104
10. Radosavljević D. 2012. Reforma pokrajinskih organa uprave nakon 2000. godine. Univerzitetska hronika, vol. 4, br. 1, Travnik. Bosna i Hercegovina. Str. 89-96
11. Radosavljević D. 2012. Gidensov „treći put“ i iskustva Srbije. Politikon br. 2, Novi Sad. Str: 31-43
12. Radosavljević D. 2012. State Policy of Serbia – National Communities, Citizenship and Diaspora. Minority Studies 16/2013, Special Issue: Trends and Directions of Kin-State Policies in Europe and Across the Globe. Research Institute for Hungarian Communities Abroad, Budapest. Mađarska. Str. 188-213
13. Radosavljević D., Matijević, Nikolina. 2014. Demokratija – proizvod saradnje elita? Politikon br. 8, Novi Sad. Str: 23-35
14. Radosavljević D. 2015. Politika u povlačanju: Stanje na početku XXI veka, Politikon br. 12, Novi Sad. Str. 24-34
15. Radosavljević D., Matijević, Nikolina. 2015. Nacionalne zajednice u Srbiji i Vojvodini: Multukulturalne osnove Ustava R Srbije, nacionalni saveti i njihova politizacija. Kultura polisa (posebno izdanje), Novi Sad. Str. 21-48
16. Radosavljević D. 2016. Socijalna transformacija zemalja bivše Jugoslavije: 25 godina posle. Humanističke studije br 2, Podgorica. Crna Gora. Str: 129-137
17. Radosavljević D., Matijević, Nikolina. 2016. Pravo na dostojanstven rad i obrazovne politike: Preporuke za vođenje javne politike u korist realizovanja prava na dostojanstven rad. Politikon br. 15, Novi Sad. Str: 22-40
18. Radosavljević D. 2018. Mladi i radikalizacija. Politikon broj 19, Novi Sad. Str: 87-95
19. Radosavljević D. 2018. Karl Marks – živor posvećen revoluciji. Politikon br. 20, Novi Sad. Str: 7-17
20. Radosavljević D. 2018. Nacionalni saveti u Vojvodini i mogućnosti izgradnje multikulturnog društva u Srbiji. Humanističke studije 5/2019. Podgorica, Crna Gora. Str: 61-70
Tekstovi od broja 21-65 prikazani su u prijavi za dopisnog člana.