Saopštenje Predsedništva VANU povodom pretnji pojedinim političarima, naučnim radnicima u Vojvodini, te negativnim reakcijama SANU

Putem pisama i nekih sajtova upućene su pretnje smrću od nekoliko «patriotskih» organizacija i pojedinaca pojedinim političarima i naučnim radnicima, profesorima, članovima VANU i članovima nevladinih organizacija u Vojvodini. VANU najoštrije reaguje na ovakve brutalne pretnje u našem društvu i traži hitnu i energičnu reakciju države da zaštiti svoje građane. Ono što VANU u ovakvim neprimerenim i teškim situacijama posebno boli to je da baš u ovom trenutku SANU ponavlja svoje negativne reakcije prema VANU.

SANU, da umesto istupi, na način kako bi njen položaj najviše i naučne i kulturne institucije u Srbiji, po pravilu u društvu i zahtevao, osuđujući nacionalističke napade zaostalih nelustriranih delova društva iz najcrnjeg doba naše države na snage koje žele da pokrenu naše društvo iz stanja izolacije u pravcu naučne i kulturne proevropske saradnje, ona svojim istupima podgreva ovu napetu atmosferu. U već ionako nepotrebno napetoj atmosferi oko Statuta Vojvodine, SANU se ponaša kao uskogledajuća institucija u oblasti nauke i kulture. Prava nauka i prava kultura ne trpe ovakva ograničenja, i verovatno je to jedan od glavnih razloga napada na VANU, jer ako krajnje objektivno pristupite nekom problemu, što je jedan od osnovnih uslova naučnog pristupa, onda će biti očigledna apsurdnost kočenja znanja, nauke i kulture, a pre svega negovanja kulturnih tradicija. Ovakav, nažalost nepromenjen pristup SANU može doprineti nezamislivoj situaciji pretnji likvidacijama ličnosti, među kojima se nalaze čak i vrhunski naučni i kulturni radnici Vojvodine. Kada na području Srbije imamo vrlo malo vrhunskih naučnika i kulturnih radnika, a koji treba da udahnu snagu u naše društvo, najmanje što se može očekivati od SANU je da se energično suprotstavi ovim pretnjama.

Članovi VANU, od početka aktivnog rada ustanove 2004. godine, su u okviru VANU između ostalog publikovali preko trideset knjiga, organizovali veći broj međunarodnih naučnih konferencija, izložbi, održali i organizovali veliki broj predavanja i koncerata. Osnovni izvori sredstava VANU, kao regionalne akademije (a zna se recimo da u Nemačkoj, Italiji i dr. postoji veliki broj tradicionalno jakih regionalnih akademija), su iz naučnih projekta za koje članovi moraju da konkurišu ponovo svake godine, te da se time stalno ponovo dokazuju. No članovi VANU su uveliko anagažovani i u naučnim i kulturnim dešavanjima ne samo u Vojvodini nego i u celoj Srbiji, gde su dali veliki doprinos poboljšanju obrazovanja, nauke i kulture. Članovi VANU, koji su birani isključivo po naučnim i umetničkim a ne drugim kriterijumima koji se često pripisuju VANU, među kojima ima članova i drugih akademija, drže vrh među najcitiranijim naučnim radnicima Univerziteta u Novom Sadu, a neki među njima sigurno u citiranju premašuju i većinu članova SANU.

Ako ne čude istupi već proverenih nacionalističkih pojedinaca iz društvenih odelenja SANU, to čude istupi rukovodstva SANU, koje je uglavnom iz prirodnog i tehničkog polja. VANU je uvek bila spremna na saradnju sa SANU, a koja se prirodno odvijala kroz vrlo bogatu pojedinačnu saradnju, ali nažalost ne i institucionalno. Ovde moramo istaći činjenicu da je većina članova Ogranka SANU u Novom Sadu ušla u SANU preko prve VANU, koja je bila ukinuta političkom odlukom, a članovi pripojeni SANU. Prva VANU je bila osnovana uz pristanak i pomoć SANU, a predsednik matične komisije je bio tadašnji predsednik SANU akademik Kanazir. Zato čude istupi predsednika Ogranka SANU u Novom Sadu akademika Kovačevića, koji je i sam bio izabran u prvu VANU pa potom postao usled poznatih okolnosti član SANU!
Zato predlažemo da se SANU vrati svojim osnovnim zadacima, a to su negovanje, podsticanje i razvijanje nauke i kulture na celom području Srbije, uz uvažavanje već postignutih rezultata i tradicije, te da uzme u zaštitu malobrojne naučne i kulturne radnike na celom području Srbije, jer će jedino tako i cela zemlja konačno napredovati na svom evropskom putu.

U Novom Sadu, 10 marta 2009. godine