U toku 2018. godine Prof. Lajoš Goenc produžio je svoj istraživački rad u oblsti psihologije bilingvalaca. Učestvovao je na dve međunarodne konferencije sa plenarnim predavanjima. Bio je recenzent naučnih radova u časopisima (Educational Research and Review, Tanulmányok). Dao je intervju za Radio Novi Sad o rezultatima istraživanjima o vaspitnim postupcima roditelja u vojvođanskim porodicama.
Bio je član Upravnog odbora Fondacije akademika Bogumila Hrabaka za publikovanje doktorskih disertacija.
Plenarna predavanja na međunarodnim konferencijama:
Rad u međunarodnom časopisu i u tematskoj monografiji:
Saopštenje na međunarodnom skupu:
U toku 2016. i 2017. bio je upravitelj Fondacije akademika Bogumila Hrabaka za publikovanje doktorskih disertacija. Bio je član radne grupe Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije za izradu Pravilnika o dvojezičnoj nastavi u periodu mart-maj 2016.
Održao je više predavanja na akreditovanim seminarima za stručno usavršavanje nastavnika i vaspitača u 2016. godini sa temama iz psihologije heterogenih zajednica i psihologije ličnosti. Bio je tutor doktorantima u instituciji Collegium Talentum u Budimpešti, Mađarska, pomažući im i podravajući ih u njihovom napredovanju i obrazovanju. Objavio je dva poglavlja u monografijama i više radova u časopisima i zbornicima sa konferencija. Obavljao je dužnost recenzenta u časopisima Létünk, Tanulmányok, Educational Research and Reviews.
Objavio je poglavlja u monografijama:
Objavio je radove u časopisima i zbornicima
Učestvovao na međunarodnim konferencijama:
Član je Predsedništva Akademije nauka, kultura i umetnosti Vojvodine (ANKUV). Upravitelj je Fondacije akademika Bogumila Hrabaka za publikovanje doktorskih disertacija.
Na projektu Odeljenja društvenih nauka i umetnosti ANKUV pod nazivom „Privatizacija u evropskim reformskim zemljama i uticaj na društveno stanje u Srbiji i Vojvodini“ koji je sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, rukovodio je radom na temi „Multikulturalizam i etnocentrizam“. Bio je angažovan na projektima Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu „Kvalitet obrazovnog sistema Srbije u evropskoj perspektivi” i „Digitalne medijske tehnologije i društveno-obrazovne promene”, koje finansira Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.
Bio je mentor za dve doktorske disertacije, iz oblasti psihologije i oblasti lingvstike, koje su odbranjene u 2014. godini na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Nastavio je rad tutora u okviru institucije Collegium Talentum sa sedištem u Budimpešti, koja brine o obrazovanju i napredovanju doktoranata. U Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje bio je tokom godine angažovan kao ispitivač na stručnim ispitima za nastavnike i saradnike za dobijanje licence za rad. Držao je predavanja na akreditovanim seminarima za stručno usavršavanje nastavnika sa temama iz psihologije ličnosti i psihologije heterogenih zajednica.
Nagrada „Arany János“ u oblasti nauke za životno delo Mađarske akademije nauka (MAN) uručena mu je 5. maja 2014. godine na godišnjoj skupštini MAN u Budimpešti. Pristupnu besedu pod naslovom „Treba li spašavati jezike ili njihove govornike? Opadanje biolingvističkog diverziteta kao psihološki problem“ održao je 25. septembra 2014. godine.
Objavio je radove u časopisima i zbornicima:
Izabran je za redovnog člana VANU 2013. Na Univerzitetu u Novom Sadu bio je predsednik Komisije za nostrifikaciju diploma stečenih iz oblasti psihologije u inostranstvu. U Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje ispitivao je na stručnim ispitima za nastavnike i stručne saradnike za dobijanje licence za rad.
Na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta držao je nastavu na svim nivoima studija iz kurseva Pedagoška psihologija, Psihologija dvojezičnosti, Pedagoška pitanja heterogenih zajednica i Pedagoška psihologija za nastavnike na srpskom i mađarskom jeziku. Kurseve su, osim studenata psihologije, pohađali i studenti sa drugih odseka Filozofskog i Prirodno-matematičkog fakulteta i Akademije umetnosti, kao i doktoranti iz oblasti Metodike nastave. Za potrebe studenata Filozofskog fakulteta napisao je skripta „Psihologija dvojezičnosti”. Rukovodio je izradom i učestvovao u komisijama za odbranu velikog broja završnih radova na master studijama, magistarskih teza i doktorskih disertacija. Izabran je za tutora u okviru Collegium Talentuma, institucije sa sedištem u Budimpešti koja brine o obrazovanju i napredovanju doktoranata.
Dobitnik je Medalje za multikulturalnost i interkulturalnost za 2012. godinu Zavoda za kulturu Vojvodine, koja mu je uručena 2013.
Učestvovao je u projektima „Kvalitet obrazovnog sistema Srbije u evropskoj perspektivi” i „Digitalne medijske tehnologije i društveno-obrazovne promene”, koje finansira Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. U okviru projekta „Strateški pravci razvoja društvenih nauka, kultura i umetnosti Vojvodine”, finansiranog od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje izradio je studiju „Maintenance of languages and cultures of indigenous communities in Central-Eastern Europe through education: psycholinguistic and sociolinguistic perspectives” (34. str.).
Objavio je radove:
Plenarno predavanje po pozivu, štampano u izvodu:
Göncz, L. (2013): Multikulturalizmus és interkulturalizmus – két és többnyelvűség a Vajdaságban. In: Berényi, J. Szerk: Rezümékötet:Tudományos diszkurzusok: Vajdasági magyar tudóstalálkozó 2013 (p. 14), Újvidék: Vajdasági Magyar Akadémiai Tanács.
Održao je predavanje:
„Poželjne osobine nastavnika” u organizaciji Društva pedagoga vojvođanskih Mađara, Novi Sad, 14. decembar 2013.
Bio je predsednik Komisije za nostrifikaciju diploma stečenih iz oblasti psihologije u inostranstvu. U Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje ispitivao je na stručnim ispitima za nastavnike i stručne saradnike za dobijanje licence za rad. Izabran je za predsednika Odbora za organizaciju proslave tridesetogodišnjice osnivanja studijske grupe za psihologiju.
Na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu držao je nastavu na svim nivoima studija iz kurseva Pedagoška psihologija, Psihologija dvojezičnosti, Pedagoška pitanja heterogenih zajednica i Razvojna i pedagoška psihologija za nastavnike na srpskom i mađarskom jeziku. Kurseve su, osim studenata psihologije, pohađali i studenti sa drugih odseka Filozofskog i Prirodno-matematičkog fakulteta, kao i doktorandi iz oblasti Metodike nastave. Rukovodio je izradom i učestvovao u komisijama za odbranu velikog broja završnih radova na master studijama, magistarskih radova i doktorskih teza.
Učestvovao je u projektima „Kvalitet obrazovnog sistema Srbije u evropskoj perspektivi” i „Digitalne medijske tehnologije i društveno-obrazovne promene” koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. Bio je član istraživačkog tima Filozofskog fakulteta koji je sarađivao na projektu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje „Uvođenje dvojezične nastave na srpskom i engleskom jeziku u ustanovama obrazovanja i vaspitanja na teritoriji AP Vojvodine”.
Objavio je i saopštio radove:
Lajos Göncz, dopisni član – na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu držao je nastavu na svim nivoima studija iz kurseva Pedagoška psihologija, Psihologija dvojezičnosti, Pedagoška pitanja heterogenih zajednica i Razvojna i pedagoška psihologija za nastavnike na srpskom i mađarskom jeziku. Kurseve, osim studenata psihologije, pohađaju i studenti sa drugih odseka Filozofskog i Prirodno-matematičkog fakulteta, kao i doktorandi iz oblasti Metodike nastave. Predavanja i konsultacije na doktorskim studijama držao je i za studente na Univerzitetima u Vespremu, Pečuju i Nitri. Na univerzitetima u Mađarskoj bio je angažovan kao gostujući profesor i istraživač na doktorskim studijama, a u Slovačkoj kao stipendista Ministarstva obrazovanja Republike Slovačke (teaching/research scholarship). Na navedenim univerzitetima bio je mentor pri izradi završnih radova studenata i član komisija za odbranu doktorskih disertacija. Angažman u odbrani disertacije imao je i na Univerzitetu u Beogradu.
Bio je predsednik Komisije za nostrifikaciju velikog broja diploma stečenih iz oblasti psihologije u inostranstvu, a do isteka mandata učestvovao je i u radu Stručnog veća za društvene i humanističke nauke Univerziteta u Novom Sadu. U Ministarstvu prosvete Republike Srbije učestvovao je kao ispitivač na stručnim ispitima za stručne saradnike i nastavnike za dobijanje licence za rad, a u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj bio je angažovan kao recenzent na konkursu za projekte za ciklus istraživanja u periodu od 2011-2014. godine. Izabran je za člana redakcije novopokrenutog časopisa na Filozofskom fakultetu „Metodički vidici”.
U 2010. godini učestvovao je u projektu VANU „Duhovni resursi Vojvodine” i projektu Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu „Psihološke karakteristike društva u tranziciji”. Na poziv Slavističkog istraživačkog centra Univerziteta Hokaido (Hokkaido University Slavic Research Center, Sapporo, Japan) uključio se u rad na njihovom projektu „Vojvodina as a multilingual society: intersecting borders, cultures and identities”. U narednom istraživačkom ciklusu, za koji su podnete prijave u 2010. godini, biće učesnik i na projektima „Kvalitet obrazovnog sistema Srbije u evropskoj perspektivi” i „Digitalne medijske tehnologije i društveno-obrazovne promene” čije je finansiranje prihvatilo Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.
Objavio je radove:
u 2009. bio je član Stručnog veća za društvene i humanističke nauke Senata Univerziteta u Novom Sadu, član Saveta eksperata ACIMSI Univerziteta u Novom Sadu i ispitivač na stručnim ispitima za dobijanje dozvole za rad (licence) za stručne saradnike i nastavnike Ministarstva prosvete Republike Srbije.
Na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu vodio je kurseve Pedagoška psihologija, Obrazovna psihologija, Psihologija dvojezičnosti (na srpskom i mađarskom jeziku), Razvojna i pedagoška psihologija za nastavnike (na mađarskom jeziku za studente Univerziteta u Novom Sadu). Držao je nastavu i studentima anglistike i germanistike na master studijama. Bio je mentor za više magistarskih teza i doktorskih disertacija čija je izrada u toku, a dve magistarske teze i dve doktorske disertacije su i privedene kraju. Predata je, takođe, i PhD disertacija na Panonskom univerzitetu u Vespremu, Mađarska, urađena pod njegovim mentorstvom. Na univerzitetima u Pečuju i Vespremu je, kao gostujući profesor i istraživač na doktorskim studijama, držao kurs Psihologija dvojezičnosti. Držao je, takođe, deo kursa iz Psiholingvistike studentima univerziteta Konstantin Filozof (Constantine the Philosopher University) u Nitri (Slovačka) u zimskom semestru ove školske godine.
Bio je stipendista Ministarstva obrazovanja Republike Slovačke (teaching/reserach scholarship) koja se dodeljuje za podržavanje mobilnosti univerzitetskih nastavnika i istraživača.
Učesnik u projektima „Duhovni resursi Vojvodine” (VANU, rukovodi temom „Višejezičnost i multikulturalizam u Vojvodini”) i „Psihološke karakteristike društva u tranziciji” (Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, projekat br. 149008 finansiran od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije).
Na molbu Predsedničkog Odbora za naučni rad Mađara u inostranstvu Mađarske akademije nauka učestvovao je u izradi Informacionih svezaka za roditelje i pedagoge o argumentima koje bi roditelji trebali uzeti u obzir pri upisu deteta u školu u jezički heterogenim regijama, sa ciljem da se, uz pomoć škole, doprinese sačuvanju jezičke i kulturne raznolikosti. [Kao polazna osnova za izradu informacionih svezaka poslužio je članak: Göncz, L.: Tannyelvválasztás a kisebbségi régiókban: útmutató szülőknek és pedagógusoknak (Izbor nastavnog jezika u manjinskim regijama: putokaz roditeljima i pedagozima), Új Kép, 2005, 4: 5-8]. Izdate su sledeće Informacione sveske:
– Máté Anikó-Kosić Julianna-Göncz Lajos: Horvátországi magyarok tannyelvválasztása: útmutató szülőknek és pedagógusoknak (Izbor nastavnog jezika Mađara u Hrvatskoj: putokaz roditeljima i pedagozima), 8 strana;
– Kolláth Anna-Varga István Štefan-Göncz Lajos: Magyar 1 vagy magyar 2? Tannnyelvválasztás a Muravidéken: útmutató szülőknek és pedagógusoknak (Mađarski 1 ili mađarski 2? Izbor nastavnog jezika u Međumurju: putokaz roditeljima i pedagozima), 7 strana;
– Kelemen László-Szoták Szilvia-Göncz Lajos: Tannyelvválasztás a kisebbségi régiókban: tájékoztató füzet burgenlandi magyar szülőknek és pedagógusoknak (Izbor nastavnog jezika u manjinskim regijama: putokaz mađarskim roditeljima i pedagozima u Burgenladu, Austrija); 8 strana
– Csernicskó István-Göncz Lajos: Tannyelvválasztás a kisebbségi régiókban: útmutató kárpátaljai magyar szülőknek és pedagógusoknak (Izbor nastavnog jezika u manjinskim regijama: putokaz mađarskim roditeljima i pedagozima u Ukrajini); 8 strana
Sveske su izdate januara 2009. godine pod pokroviteljstvom Mađarske akademije nauka u izdanju Ureda predsednika Vlade Republike Mađarske.
U 2008. godini bio je član Stručnog veća za društvene i humanističke nauke Senata i član Saveta eksperata ACIMSI Univerziteta u Novom Sadu i član Naučnog odbora Kolegijuma za visoko obrazovanje vojvođanskih Mađara na 7. naučnoj konferenciji studenata (Novi Sad, novembar 2008). Na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu vodio je kurseve: Uvod u pedagošku psihologiju, Obrazovna psihologija, Psihologija dvojezičnosti, Razvojna i pedagoška psihologija za nastavnike (na mađarskom jeziku za studente Univerziteta u Novom Sadu). Rukovodio je doktorskim i magistarskim studijama na istom Odseku iz Pedagoške psihologije i bio je mentor pri više magistarskih teza i doktorskih disertacija čija je izrada u toku. Bio je, takođe, mentor pri izradi PhD disertacija na Panonskom univerzitetu u Vespremu i Univerzitetu u Pečuju. Na tim univerzitetima je, kao gostujući profesor i istraživač na doktorskim studijama, držao kurs Psihologija dvojezičnosti. Držao je nastavu i studentima anglistike i germanistike na master studijama.
Bio je rukovodilac projekta sa strane Srbije “Dimensions of Linguistic Otherness: Prospects of Maintenance and Revitalization of Minority Languages Within the New Europe” (Projekat : 029124, Sixth Framework Programme, Priority 7, Citizens and Governance in Knowledge-based Society, Specific Support Action – SSA- of theEU Commission Services, u kojem učestvuju Češka, Mađarska, Moldavija, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Ukrajina i Srbija, (koordinator: Institute for Linguistics of the Hungarian Academy of Sciences). Bio je saradnik na projektu “Psihološke karakteristike društva u tranziciji” Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
kod Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije i učesnik na projektu VANU „Duhovni resursi Vojvodine“.