prof. Robert Hammerstiel (1933-2020)

Robert Hammerstiel, počasni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, preminuo je 23. novembra 2020. godine u Pottschachu, Austria.

Biografija

• Počasni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2006.
• Rođen 18. februara 1933. u Vršcu, kao sin pekara i slikara ikona Antona Hammersitela i njegove supruge Therese čija porodica živi u Vršcu i Beču.
• Od 1944. do 1947, kao nemačko dete zatvaran u nekoliko logora za Nemce u Banatu. 1947. beži iz logora u Mađarsku i dospeva u Beč.
• Od 1948. boravi u Beču gde je izučio pekarski zanat, a potom jedno vreme radio kao fizički radnik u livnici.
• Od 1951. uči slikarstvo kod oca, kasnije kod prof. Gerde Matejka Felden, a studira u Beču kod Roberta Schmitta,
• Gerharda Swobode i Hansa Griesghabera. Prvu samostalnu izložbu imao je 1968. u Beču. Na predlog Austrijskog ministarstva obrazovanja, umetnosti i sporta predsednik Austrije 1985. dodeljuje mu profesionalnu titulu “profesor”. Altstr. 43, A – 2623 Ternitz.

Informacije o radu i ostvarenjima

Prof. Robert Hammerstiel je:

• prema više navoda u literaturi “jedan od vodećih slikara i grafičara u svetu danas”,
• imao više od 120 samostalnih i 50 grupnih izložbi. Izlagao je u najpoznatijim galerijama u: Beču, Berlinu, Leipzigu, Rimu, Bremenu, Grazu, Dortmundu, Kölnu, Düsseldorfu, Nürnbergu, St. Pöltenu, Paderbornu, Hannoveru, Münsteru, Mulhousu, Salzburgu, Pragu, Ternitzu, Gloggnitzu, Svištovu, Villachu, Beogradu, Novom Sadu, Vršcu, Ulmu, Bruggu, St. Pöltenu, Lublinu, Varni, Winterthuru, Ostfildernu, Baselu, Zagrebu, Bratislavi, Kochi, Agora d Evry, Grenchenu,
• njegova dela su u vlasništvu najpoznatijih muzeja i galerija Evrope i Severne Amerike – u Beču, Brauschweigu, Salzburgu, Karlsruheu, Hamburgu, Münchenu, Düsseldorfu, Gronauu, Villachu, Rimu, Londonu, Parizu, San Francisku, Njujorku, Lisabonu, Novom Sadu, Vršcu, Sofiji, Luganu, Berlinu, Recklinghausenu, Lublinu,
• dobitnik je više od 20 izuzetno visokih nagrada i priznanja u Austriji, Mađarskoj, Francuskoj, Bugarskoj, Nemačkoj, Srbiji, Italiji, Vatikanu, Poljskoj,
• izuzetno vezan za Vršac i Vojvodinu. To se ispoljava već od ranih sedamdesetih, kada je prvi put nakon 1948, odnosno bekstva iz logora za Nemce, ponovo došao u Vršac i Vojvodinu,
• tokom 3 decenije učestvovao u kulturno-umetničkim zbivanjima u SFRJ: Počitelj, Zagreb, Novi Sad, Beograd, Vršac, Mostar, samostalne izložbe u Novom Sadu (2005), u Vršcu (2002), i u Beogradu (2004),
• Muzeju Vojvodine poklonio više od 60 slika, a Gradskom muzeju Vršca više od 30,
• njegova celokupna umetnička i društvena delatnost usmerena je na afirmaciju vrednosti tipičnih za društvo Vojvodine, kao što su vrhunski i opštepriznati rezultati u struci – umetnost, multikulturalnost, tolerancija, uvažavanje različitosti te civilizovan i prosperitetan suživot sa susedima koji se ogleda i u tome da govori nemački, srpski, mađarski i rumunski,
• na CD-u o njemu, koji je načinjen za njegovu samostalnu izložbu u Leopold Muzeju u Beču, februar – april 2006, polovina vremena posvećena je njegovom odrastanju u Vršcu, sećanjima na Vršac i okolinu, životu u starom i novom Vršcu, njegovim korenima u Banatu i tragovima Banata i Vojvodine koji naviru kroz skoro ceo njegov umetnički opus,
• veliki umetnik i veliki čovek koga su odavno već prepoznali ugledni istoričari umetnosti i likovni kritičari, a posebno prof. dr Rudolf Leopold, te je dobio šansu, a što je presedan, da izlaže u Leopold Muzeju u Beču gde izlažu oni koji imaju svetsku slavu (Egon Schille, Oscar Kokoschka …) i nisu više među živima. Umetnost Roberta Hammerstiela je veoma duboka, puna tihe veličine, snage, sigurnosti i čvrstine. On pleni naporima za afirmaciju i promociju Vršca i Vojvodine u svetu. Vršac ima privilegiju i čast, a Vojvodina, iz koje potiče i kojoj se stalno vraća, takođe, da je Robert Hammerstiel čovek sveta i naš čovek,
• umetnik za koga jedan ugledan kritičar kaže: “Hammerstiel je legitimni naslednik jednoga Muncha, jednoga Matissa, jednoga Ensora” (J.P. Hodinh, London 1997).

Odabrane publikacije

Objavio je ili kao koautor ilustrovao 31 knjigu, među njima:

• Hermann Hesse / Robert Hammerstiel: Ode an Hölderlin (Oda Helderinu). Edition Graphischer Zirkel, Wien, 1995.
• R. Hammerstiel: Franz Schubert – Die Winterreise (Franc Šubert – zimsko putovanje). Verlag Christian Brandstätter, Wien, 1997.
• R. Hammerstiel: Galerie der Dichter (Galerija pesnika). Edition Graphischer Zirkel, Wien, 1997.
• R. Hammerstiel: Galerie der Komponisten (Galerija kompozitora). Edition Graphischer Zirkel, Wien, 1999.
• R. Hammerstiel: Von Ikonen und Ratten (O ikonama i pacovima). Verlag Christian Brandstätter, Wien,1999. Ovo delo prevedeno je i štampano i mađarskom (Verlag Adrianus/Budapest, 2001) i srpskom jeziku (Gradska biblioteka,Vršac, 2003).

Monografije o Robertu Hammerstielu

• Robert F. Hammerstiel:Hammerstiel – Malerei. Niederösterreichisches Kulturforum, Schloss Rothmühle, Schwechat 1993.
• Barbara Höller: Robert Hammerstiel – Monographie, Verlag V. M. M., Ternitz 1997, 124 str.
• R.Hammerstiel: Monographie. Verlag Gerhard Höller Ternitz , 1998.
• W.K. von Kendenich: Robert Hammerstiel- Sein Werk (Njegovo delo)‚ monografija, Benteli Verlag – Bern, 2001, str. 307
• Katalog: Robert Hammerstiel -New York.Galerie Peithner – Lichtenfels, Wien, 2003.
• R. Harather: Hammerstiel 70. Stadt Ternitz 2003.
• R. Leopold, G. Geyer, R. Končar, W. Kos, S. Tretter, H. Aigner: Robert Hammerstiel- Bilder eines Zeitzeugen (slike jednog svedoka vremena). Leopold Museum,Wien, 2006, 93 str.

2011

Objavio je knjigu:

• R. Hammerstiel: Gedanken über Kunst (Razmišljanja o umetnosti). Brandstätter Verlag, 160 str., 60 slika.

Samostalne izložbe:

• „Ja i drugi – omaž umetnosti“, galerija dvorca Gern, Eggenfelden/Nemačka;
• „Od skice do crteža“, galerija Gerlich, Salzbug;
• „Moj san o Njujorku“, galerija Lehnen, Beč;
• „Drvorezi za Vršac“, Renner Institut – Galerija, Beč;
• Bečki internacionalni sajam umetnina i antikviteta 2011, palata Ferstel;
• Izložba R. Hammerstiela povodom Salcburških umetničkih svečanosti, galerija Gerlich, Salzburg.

Održao je predavanje u Literaturnom salonu Wartholz u Reichenauu i prezentaciju svoje knjige „Razmišljanja o umetnosti” u Ringturmu u Beču.

Saradnja sa muzejima:

• Maj 2010. godine: Poklonio je preko 30 slika i preko 30 grafika „građanima Vršca” za stalnu postavku u novoosnovanom Muzeju Roberta Hammerstiela u Vršcu – odeljenje u Gudurici. Proglašen je za „počasnog građanina Vršca”.
• Oktobar 2011. godine: Poklonio oko 60 slika Muzeju Vojvodine. Deo tih slika je iskorišćen za stalnu izložbu u novoustanovljenoj „Sobi R. Hammerstiela u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu”.
• Imao je samostalne izložbe u galeriji Gelach u Beču (dela iz zbirke Leopold muzeja), u Muzeju Katedralne crkve u Beču (Sedam smrtnih grehova XX veka), te u Leopold muzeju u Beču (Trajna uzbuđenost), kao i grupnu izložbu u Leopold Muzeju (iz zbirke Viena Insurance Group).

Sarađivao je sa dr Kienrechom iz Mađarske državne televiziju na snimanju i monataži filmova o otvaranja Muzeja R. Hammerstiel u Vršcu, otvaranju stalne postavke u sobi R Hammerstiela u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, kratkim prikazima svih izložbi u muzejima, te na snimanju filma po svojoj knjizi „Ikone i pacovi“ (snimano u Budimpešti, Segedinu, Vršcu, Ternitzu, Leopold muzeju i u Ringturmu u Beču).