VOJVOĐANSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI

Na osnovu člana 10. Odluke o Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti ("Službeni list AP Vojvodine" broj 15/2003) Skupština Vojvođanske akademije nauka i umetnosti na 10. sednici održanoj 21. aprila 2005. godine usvojila je (uz izmene na 41. sednici održanoj 30. juna 2011. godine)

STATUT VOJVOĐANSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI

Član 1

Vojvođ;anska akademija nauka i umetnosti (u daljem tekstu: Akademija) osnovana je 23. oktobra 2003. godine Odlukom Skupštine AP Vojvodine o Vojvođ;anskoj akademiji nauka i umetnosti ("Službeni list APV", br.15/2003).
Akademija je konstituisana 22. jula 2004. godine.

Član 2.

Akademija ja pravno lice.
Sedište Akademije je u Novom Sadu, u ulici Vojvode Putnika 1.

Član 3.

Akademija ima pečat.
Pečat Akademije je okrugao i sadrži naziv i sedište Akademije.
Tekst pečata ispisan je na srpskom jeziku ćirilicom i latinicom, mađ;arskom, hrvatskom, slovačkom, rumunskom i rusinskom jeziku i pismu.
Pečat Akademije u sredini sadrži amblem Akademije, kada Skupština Akademije utvrdi oblik i sadržinu amblema.

Član 4.

Rad Akademije je javan.
Akademija o svom radu obaveštava javnost.
Javnost rada ostvaruje se obaveštavanjem naučne, umetničke, kulturne i šire javnosti o rezultatima naučnih istraživanja i umetničke delatnosti putem naučnih i drugih skupova i sastanaka, objavljivanjem publikacija i na drugi način.
Izvori, dokumentacija i druga naučna građ;a čuvaju se i sređ;uju u Akademiji. Javnost ovih materijala Akademije može se uskratiti samo ako se korišćenjem tih materijala narušava službena tajna, ako se javnošću mogu povrediti lična prava i interesi pojedinaca.
Bez pristanka autora, odnosno istraživača, naučni i umetnički rezultati ne mogu se objavljivati na način i u obliku kojim se ugrožavaju autorska, pronalazačka i druga prava intelektualne svojine.
Posebnim aktom Predsedništvo Akademije propisuje način korišćenja arhivske građ;e, naučnih, kulturnih i umetničkih dostignuća članova Akademije i njenih saradnika u skladu sa propisima i ovim Statutom.

Član 5.

U radu Akademije obezbeđ;uje se ravnopravnost srpskog jezika i ćiriličnog i latiničnog pisma, mađ;arskog, hrvatskog , slovačkog, rumunskog i rusinskog jezika i pisma u skladu sa Ustavom i zakonom i drugim propisima i u skladu sa Statutom Akademije.

Član 6.

Delatnost Akademije je od posebnog naučnog, umetničkog i kulturnog značaja za Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu.

Član 7.

Najviši pravni akt Akademije je Statut.
Statutom se uređ;uju:

  • zadaci Akademije i način njihovog ostvarivanja,
  • organizacija i upravljanje Akademijom,
  • uslovi za izbor i način izbora članova i prestanka članstva u Akademiji,
  • prava i obaveze članova Akademije.
  • druga pitanja u vezi sa organizacijom i radom Akademije.

Svi normativni akti Akademije moraju biti usklađ;eni sa Statutom Akademije.
O sprovođ;enju Statuta staraju se Predsedništvo, predsednik i generalni sekretar Akademije a Skupština Akademije vrši nadzor nad primenom Statuta.

Član 8.
Osnovni zadaci Akademije su naročito:

  • da samostalno, ili u saradnji sa drugim naučnim, obrazovnim i kulturnim ustanovama organizuje, podstiče i obavlja naučna istraživanja i umetničko stvaralaštvo,
  • da razmatra pitanja iz oblasti nauke, obrazovanja, kulture i umetnosti i učestvuje u utvrđ;ivanju opšte politike u oblasti nauke, obrazovanja, kulture i umetnosti,
  • da učestvuje u utvrđ;ivanju programa naučnog rada i razvoja u oblasti nauke, obrazovanja, kulture i umetnosti u cilju uspešnog privrednog, naučnog, kulturnog i umetničkog razvoja Vojvodine,
  • da pomaže usavršavanje i uzdizanje naučnih i obrazovnih radnika i umetnika,
  • da podnosi inicijative predloge i mišljenja o unapređ;ivanju nauke, obrazovanja, umetnosti i kulture,
  • da skuplja, proučava i sređ;uje izvore, dokumentaciju i drugu građ;u iz oblasti nauke, umetnosti i kulture,
  • da ostvaruje izdavačku delatnost iz delokruga Akademije,
  • da organizuje naučne skupove, kulturne i umetničke manifestacije i prezentacije iz delatnosti Akademije,
  • da podstiče i organizuje saradnju sa naučnim, kulturnim i umetničkim ustanovama, naučnicima i umetnicima u zemlji i inostranstvu.

Član 9.

Sredstva za rad Akademije obezbeđ;uju se iz sledećih izvora:

  • budžeta AP Vojvodine,
  • obavljanjem poslova iz delatnosti Akademije,
  • fondacija, fondova i donacija,
  • drugih izvora u skladu sa zakonom.

Sredstva za rad Akademije iz svih izvora raspoređ;uju se finansijskim planom Akademije i koriste za namene predviđ;ene tim planom.
Nadzor nad korišćenjem sredstava obezbeđ;enih iz budžeta AP Vojvodine vrši Izvršno veće AP Vojvodine a nad korišćenjem sredstava iz ostalih izvora nadzor vrši Skupština Akademije.

Član 10.

Svoje osnovne zadatke Akademija ostvaruje:

  1. Organizovanjem i objedinjavanjem naučnih istraživanja i umetničke delatnosti svojih članova i saradnika koje Akademija angažuje radi ostvarivanja programa Akademije.
  2. Organizovanjem naučnih skupova, kongresa, simpozijuma, savetovanja i drugih oblika zajedničkog rada naučnih radnika i organozvoanjem koncerata, izložbi i festivala umetnika iz zemlje i inostranstva.
  3. Osnivanjem naučnih i umetničkih organizacija ili svojih jedinica.
  4. Izdavanjem stalnih ili povremenih publikacija iz oblasti nauke, umetnosti i kulture i razmenom tih publikacija sa drugim akademijama, naučnim, umetničkim i kulturnim institucijama.

Član 11.

Radi ostvarivanja svojih zadataka, programa i planova Akademija se stara da svojim članovima i saradnicima obezbedi uslove za naučni i umetnički rad u odeljenjima i jedinicama Akademije i preduzima mere da im se takav rad omogući u drugim naučnim, umetničkim i kulturnim institucijama u zemlji i inostranstvu.
II Organizacija i rad Akademije

Član 12.

Organi Akademije su:

  • Skupština Akademije,
  • Predsedništvo Akademije,
  • predsednik Akademije i
  • generalni sekretar Akademije.

Član 13 .

Skupštinu Akademije čine svi redovni i dopisni članovi Akademije.
Skupština Akademije:

  • donosi Statut i druga opšta akta Akademije, za koja je to predviđ;eno Statutom,
  • donosi dugoročni i godišnji program i plan rada Akademije,
  • razmatra i usvaja izveštaje o radu odeljenja, radnih tela i svih organa Akademije,
  • obrazuje stalna radna tela Akademije,
  • bira članove Akademije u skladu sa Statutom,
  • bira i razrešava predsednika, generalnog sekretara i članove Predsedništva Akademije,
  • donosi finansijski plan i utvrđ;uje završni račun Akademije,
  • ocenjuje i odobrava rad svih organa i radnih tela Akademije,
  • pretresa osnovna pitanja o delatnosti Akademije,
  • obrazuje izdavački odbor,
  • donosi poslovnik o radu,
  • vrši i druge poslove određ;ene propisima i Statutom.

Član 14.

Skupština Akademije zakazuje se pismeno, po pravilu sedam dana pre dana održavanja sednice.
Za punovažan rad Skupštine potrebno je prisustvo dve trećine članova Akademije.
Skupština donosi odluke većinom glasova članova prisutnih na sednici.
Skupština usvaja Statut Akademije i bira predsednika, generalnog sekretara i članove Predsedništva kao i članove Akademije u skladu sa Statutom većinom glasova svih članova Akademije.
O radu sednice Skupštine vodi se zapisnik.
Za overavanje zapisnika Skupština bira dva overača iz reda članova Akademije.
Nacrt zapisnika dostavlja se članovima Akademije u roku od sedam dana.
Skupština vrši verifikaciju zapisnika sa prethodne sednice Skupštine.

Član 15.

Skupština Akademije održava sednice po potrebi.
Predsednik Akademije dužan je da sazove sednicu Skupštine u roku od sedam dana kada to zatraži bilo koji član Predsedništva, odeljenje Akademije ili tri člana Akademije i da razmotri predloge koje oni podnesu za razmatranje.

Član 16.

Skupština Akademije bira predsednika, generalnog sekretara i članove Predsedništva na prvoj konstitutivnoj sednici i na prvoj sednici posle isteka njihovih mandata.
Predsednik i generalni sekretar Akademije su po položaju članovi Predsedništva.
Predsedništvo ima pet članova.
Mandat Predsedništva traje četiri godine.

Član 17.

Predsednik se bira iz reda redovnih članova Akademije na dve godine i u istom mandatu Predsedništva može biti ponovo izabran.
Generalni sekretar se bira na vreme od dve godine i u istom mandatu Predsedništva može biti ponovo izabran.

Član 18.

Predsedništvo:

  • rukovodi celokupnim radom Akademije izmeđ;u zasedanja Skupštine Akademije,
  • saziva sednice Skupštine Akademije i stara se o izvršenju odluka i zaključaka Skupštine,
  • podnosi Skupštini Akademije predlog Statuta,
  • predlaže dugoročni i godišnji program i plan rada Akademije,
  • predlaže finansijski plan Akademije i druge akte i dokumente iz nadležnosti Skupštine,
  • odobrava ugovore koje Akademija zaključuje u obavljanju svoje delatnosti,
  • imenuje i delegira članove Akademije u organe i radna tela AP Vojvodine i drugih ustanova i organizacija,
  • obrazuje stručnu službu za obavljanje pravnih, finansijskih, administrativno-tehničkih, pomoćnih i drugih poslova za potrebe Akademije, propisuje sistematizaciju poslova i zadataka i određ;uje osnove za zaradu radnika u stručnoj službi Akademije,
  • određ;uje radno vreme u stručnoj službi Akademije,
  • imenuje rukovodioca stručne službe Akademije i donosi odluke o zasnivanju radnog odnosa u stručnoj službi Akademije,
  • donosi poslovnik o svom radu,
  • vrši i druge poslove koji nisu u nadležnosti Skupštine Akademije.

Član 19.

Poslove iz svog delokruga Predsedništvo obavlja na sednicama.
Predsedništvo može punovažno odlučivati ako sednici prisustvuje više od polovine članova Predsedništva.
Odluke i drugi akti Predsedništva donose se većinom glasova prisutnih članova.
U radu Predsedništva, po pozivu predsednika, mogu učestvovati sekretari odeljenja kada se razmatraju pitanja u vezi rada odeljenja, bez prava odlučivanja.
Po pozivu predsednika, kada je to neophodno, u radu Predsedništva mogu učestvovati i drugi članovi Akademije, bez prava odlučivanja.

Član 20.

Predsedništvo održava sednice po potrebi.
Sednica Predsedništva zakazuje se, po pravilu, tri dana pre dana održavanja sednice, ali se po potrebi može zakazati i za isti dan kada to nalažu razlozi hitnosti.
Predsednik Akademije dužan je da sazove sednicu predsedništva u roku od 7 dana kada to zatraži Skupština Akademije, bilo koji član Predsedništva ili tri člana Akademije i da razmotri predloge koji oni podnesu za razmatranje.

Član 21.

Za rad na pojedinim pitanjima iz svoje nadležnosti i za izvršenje određ;enog zadatka Akademije, Predsedništvo može obrazovati stalne ili povremene komisije i druga radna tela. Njihov položaj i nadležnost određ;uju se odlukom o osnivanju.

Član 22.

Skupština i Predsedništvo odluke donose javnim glasanjem, ako Skupština ili Predsedništvo ne odluče da se o pojedinim pitanjima odluči tajnim glasanjem. U tom slučaju Skupština, odnosno Predsedništvo, istovremeno obrazuju i odbor za sprovođ;enje tajnog glasanja.

Član 23.

Predsednik Akademije predstavlja i zastupa Akademiju, predsedava sednicama Skupštine Akademije, saziva sednice Predsedništva i predsedava im, stara se o izvršenju njihovih zaključaka, ostvaruje druga prava i vrši druge dužnosti određ;ene propisima i Statutom.
Predsednika, u slučaju sprečenosti, zamenjuje generalni sekretar Akademije ako predsednik ne odredi da ga zamenjuje neki drugi član Predsedništva.

Član 24.

Predsednik je narodbodavac za izvršenje finansijskog plana Akademije.
Ovlašćenje iz prethodnog stava predsednik može, delimično ili u celini pismeno preneti na generalnog sekretara ili nekog drugog člana Akademije, ili radnika Stručne službe.

Član 25.

Generalni sekretar:

  • zastupa Akademiju u skladu sa Statutom i na osnovu ovlašćenja predsednika Akademije,
  • organizuje i usklađ;uje pripremanje materijala za sednice Skupštine i Predsedništva,
  • organizuje i usklađ;uje izvršavanje odluka i zaključaka Skupštine Akademije i Predsedništva,
  • koordinira rad odeljenja i drugih radnih tela Akademije,
  • vrši opšti nadzor nad radom stručne službe Akademije,
  • obavlja i druge poslove određ;ene Statutom.

Generalnog sekretara u odsutnosti zamenjuje sekretar odeljenja kojeg odredi Predsedništvo.

Član 26.

Akademija ostvaruje svoje zadatke preko odeljenja i pojedinih kompleksnih naučnih projekata za čiju se realizaciju obrazuju odbori.
Odeljenja se organizuju za jednu ili više oblasti nauka ili umetnosti.
Odeljenje čine članovi Akademije u radnom sastavu koji se bave oblašću nauke odnosno umetnosti za koju je to odeljenje osnovano.

Član 27.

Akademija ima sledeća odeljenja:

  • Odeljenje društvenih nauka i umetnosti i
  • Odeljenje prirodnih i tehničkih nauka.

Posebnom odlukom Skupština Akademije može obrazovati nova odeljenja i odrediti im delokrug u skladu sa Statutom.

Član 28.

Svi članovi Akademije, zavisno od grane nauke i umetnosti, pripadaju odgovarajućem odeljenju.
Svaki član Akademije može da učesvuje i u radu drugih odeljenja, bez prava odlučivanja.
Kada odeljenje obuhvata više grana nauke ili umetnosti, za pojedine grane nauka i umetnosti mogu se obrazovati odseci.

Član 29.

Radom odeljenja upravljaju članovi odeljenja, a rad odeljenja organizuje i njime rukovodi sekretar odeljenja, u skladu sa zaključcima odeljenja, Predsedništva i Skupštine Akademije.
Sekretara odeljenja bira odeljenje na 2 godine, a njegov izbor potvrđ;uje Skupština Akademije.

Član 30.

Radom svojih članova odeljenja unapređ;uju nauku i umetnost, razvijaju stvaralačku misao i doprinose primeni nauke i umetnosti.
Odeljenja daju mišljenja i podnose predloge svim organima Akademije o svim pitanjima iz delatnosti Akademije.

Član 31.

U odeljenjima se naročito prikazuju, razmatraju i ocenjuju naučni i umetnički radovi, raspravljaju osnovna pitanja iz pojedinih oblasti nauka odnosno umetnosti i vrše drugi poslovi utvrđ;eni zaključcima odeljenja, Predsedništva ili Skupštine.

Član 32.

Sednice odeljenja saziva sekretar na svoju inicijativu ili na pismeni zahtev jedne trećine članova odeljenja ili Predsedništva Akademije.
Počasni i inostrani članovi Akademije imaju pravo da učestvuju u radu odeljenja.

Član 33.

Izdavački odbor je savetodavni organ Skupštine i Predsedništva Akademije. Po sopstvenoj inicijativi i na predlog odeljenja ili članova Akademije Izdavački odbor:

  • podnosi predlog izdavačkog plana Akademije,
  • predlaže izdavanje naučnih, umetničkih i drugih publikacija,
  • predlaže vrstu i redosled izdanja Akademije,
  • predlaže način i izvore finansiranja publikacija,
  • predlaže visinu i način isplate autorskih honorara,
  • predlaže tehničke uslove i grafičku opremljenost izdanja i druga pitanja o izdavačkoj delatnosti Akademije.

Izdavački odbor ima sedam članova. Predsednik, generalni sekretar i sekretari odeljenja su članovi Izdavačkog odbora po položaja, a tri člana Izdavačkog odbora imenuje Skupština Akademije.
Izdavačkim odborom predsedava predsednik Akademije, ako Izdavački odbor za predsednika Odbora ne izabere nekog drugog člana Odbora

Član 34.

Pre isteka mandata na koji su izabrani predsednik Akademije, generalni sekretar Akademije, Predsedništvo u celini ili pojedini članovi Predsedništva, Izdavački odbor u celini ili pojedini članovi Odbora mogu se razrešiti ako prekrše Statut Akademije ili narušavaju ostvarivanje Programa rada Akademije.
Odluku o razrešenju iz prethodnog stava donosi Skupština Akademije na predlog najmanje jedne trećine članova Radnog sastava Akademije, većinom glasova od ukupnog broja članova Radnog sastava Akademije.
Pre isteka mandata na koji su izabrani mogu se razrešiti sekretari odeljenja ako prekrše Statut Akademije ili narušavaju ostvarivanje Programa rada odeljenja.
Odluku o razrešenju iz prethodnog stava donosi odeljenje, na predlog najmanje jedne trećine članova odeljenja, većinom glasova od ukupnog broja članova odeljenja.
III Članovi Akademije

Član 35.

Radni sastav Akademije čine redovni i dopisni članovi.
Izvan radnog sastava su počasni i inostrani članovi Akademije.

Član 36.

Za redovnog člana Akademije može se birati naučnik, umetnik i intelektualac iz redova najistaknutijih dopisnih članova Akademije čiji rezultati u oblasti nauke, kulture i umetnosti po svojoj visokoj vrednosti uživaju opšte priznanje, pri čemu će se posebno ceniti rezultati ostvareni posle izbora za dopisnog člana Akademije.
Izuzetno, za redovnog člana Akademije može se birati naučnik, umetnik ili intelektualac, koji je član neke nacionalne Akademije, čija delatnost i dostignuća imaju opšte poznatu međ;unarodnu afirmaciju.
Za dopisnog člana može se birati naučnik, umetnik ili intelektualac koji se istakao značajnim naučnim, kulturnim ili umetničkim rezultatima.
Za počasnog člana može se birati lice koje ima značajne zasluge za afirmaciju prirodnih civilizacijskih i duhovnih vrednosti na kojima počiva vojvođ;ansko društvo. Takvim zaslugama naročito se smatraju rezultati značajni za učvršćenje i izgradnju mira u svetu i za saradnju međ;u narodima i državama bez obzira na nacionalne, kulturne ili konfesionalne razlike, kao i za afirmaciju prirodnih vrednosti Vojvodine.
Za inostranog člana Akademije može se izabrati strani državljanin koji je član neke nacionalne Akademije koji je zaslužan za opšti napredak nauke, umetnosti, kao i za unapređ;enje naučnih i umetničkih veza sa Vojvodinom.

Član 37.

Članove Akademije na posebnoj sednici bira Skupština Akademije tajnim glasanjem.
Redovne članove, počasne i inostrane članove biraju redovni članovi, a dopisne članove biraju redovni i dopisni članovi.
Za počasnog i inostranog člana može se birati samo ono lice čiji izbor podržavaju sva odeljenja Akademije.
Posebna sednica za izbor članova Akademije može se održati kada sednici prisustvuje najmanje dve trećine članova Skupštine.
Predloženi kandidat je izabran ako je za njegov izbor glasala većina prisutnih članova sa pravom glasanja za izbor u članstvo Akademije.

Član 38.

Predloge za izbor članova Akademije mogu podneti:

  • Odeljenja Akademije za kandidate iz oblasti koje spadaju u nadležnost odeljenja.
  • Najmanje tri člana Akademije i drugih nacionalnih i regionalnih akademija za one oblasti kojima se ovi predlagači bavi. Za redovne članove predlog mogu podnositi redovni članovi a za dopisne članove redovni i dopisni članovi.
  • Druge akademije nauka i umetnosti u zemlji i inostranstvu na osnovu odluka svojih najviših organa za kandidate iz onih oblasti kojima se te akademije bave.
  • Univerziteti čiji je osnivač Republike, odnosno Pokrajina, na osnovu odluke svojih najviših organa za naučnu i umetničku delatnost za kandidate iz svih oblasti nauke, kulture i umetnosti.
  • Fakulteti čiji je osnivač Republike, odnosno Pokrajina, na osnovu odluke najviših organa za naučnu ili umetničku delatnost kojima se fakulteti bavi, za kandidate iz oblasti nauke ili umetnosti kojima se fakulteti bave.
  • Naučne ustanove, na osnovu odluke svojih najviših organa za naučnu delatnost kojima se ustanova bavi, za kandidate za oblast nauke kojima se ustanova bavi.
  • Matica Srpska, na osnovu odluke svoga najvišeg organa za oblasti nauke i umetnosti, za kandidate iz oblasti kojima se bavi Matica Srpska.
  • Naučna društva i njima odgovarajuće organizacije umetnika na osnovu odluke svojih najviših organa za kandidate iz oblasti nauke ili umetnosti kojima se ova društva bave.
  • Kompetentne nevladine organizacije, domaća i međ;unarodna udruženja, na osnovu odluke svoga najvišeg organa za kandidate iz oblasti kojima se bave ove organizacije i udruženja.


Član 39.

Svi predlozi za izbor u članstvo Akademije podnose se u pisanom obliku.
Predlagači predviđ;eni Statutom svoje predloge mogu podnositi po sopstvenoj inicijativi ili po javnom pozivu za predlaganje kandidata, po pozivu Skupštine Akademije za podnošenje takvih predloga.
Javni poziv za podnošenje predloga Skupština Akademije upućuje svake treće godine.

Član 40.

Predlozi treba naročito da sadrže podatke o kandidatima kojima se dokazuje da isti ispunjavaju uslove za izbor u članstvo Akademije predviđ;ene Odlukom o osnivanju Vojvođ;anske akademije nauka i umetnosti i Statutom.
Uz predlog za izbor u članstvo Akademije prilažu se u jednom primerku radovi kandidata kojima se dokazuje ispunjenost uslova ua izbor u članstvo Akademije.
Kada organi Akademije, po svome nahođ;enju odluče da se javnim pozivom u sredstvima informisanja pozovu predlagači predviđ;eni Statutom na podnošenje predloga za izbor u članstvo Akademije, tim pozivom mogu se utvrditi i precizniji podaci o naučnoj i umetničkoj kompetentnosti koje treba da ispunjavaju predloženi kandidati.

Član 41.

Povodom podnetih predloga odeljenje Akademije, u roku od 15 dana od zaključenja javnog poziva, obrazuje Komisiju od najmanje tri člana iz redova članova Akademije za svakog predloženog kandidata.
Komisija iz prethodnog stava razmatra podneti predlog i o svakom predloženom kandidatu dostavlja svoje mišljenje odeljenju u roku od 15 dana.
Odeljenje razmatra mišljenje Komisije i podnosi svoje mišljenje Skupštini Akademije.
Skupština Akademije u sredstvima informisanja objavljuje mišljenje odeljenja, sa napomenom da povodom podnetog predloga kompetentne ustanove i pojedinci mogu u stručnoj službi Akademije izvršiti uvid u dokumentaciju koja se odnosi na podneti predlog i podneti prigovore u roku od 15 dana.

Član 42.

Po isteku roka za podnošenje prigovora zakazuje se posebna sednica Skupštine Akademije. Sa pozivom na sednicu Skupštine svim članovima Akademije dostavljaju se predlozi podneti od strane predlagača, mišljenje Komisije koju je obrazovalo odeljenje Akademije, mišljenje odeljenja i eventualno podneti prigovori.
Sednica Skupštine se zakazuje najmanje 30 dana pre datuma održavanja Skupštine.

Član 43.

Redovne članove Akademije, inostrane i počasne članove biraju redovni članovi Akademije većinom glasova od ukupnog broja redovnih članova.
Redovnim, počasnim i dopisnim članovima Akademije izdaje se povelja čiji oblik i sadržinu utvrđ;uje Skupština Akademije.
Skupština Akademije može utvrditi i poseban znak za članove Akademije i utvrditi njegov oblik i sadržinu.

Član 44.

Redovni i dopisni članovi Akademije imaju prava i dužnosti utvrđ;ene Odlukom o Vojvođ;anskoj akademiji nauka i umetnosti i ovom odlukom, a naročito:

  • da učestvuju u naučnom, odnosno umetničkom radu Akademije,
  • da biraju i da budu birani u organe Akademije,
  • da budu članovi odeljenja, odbora i drugih tela Akademije,
  • da daju predloge u vezi sa radom Akademije,
  • da za svoj naučni odnosno umetnički rad koriste sredstva i uslove rada koje pruža Akademija.

Članovi van radnog sastava imaju prava da učestvuju u naučnom odnosno umetničkom radu Akademije, imaju sva prava članova u radnom sastavu, osim da biraju članove Akademije, da biraju i da budu birani u organe Akademije i ne ulaze u sastav Skupštine Akademije.

Član 45.

Novoizabrani redovni član Akademije dužan je da u roku od godinu dana od izbora održi besedu na javnom svečanom skupu Akademije.
Novoizabrani dopisni član Akademije dužan je da u roku od godinu dana od dana izbora održi pristupno predavanje na javnom svečanom skupu Akademije.

Član 46.

Redovni članovi i dopisni članovi Akademije imaju pravo na stalnu mesečnu nagradu kao vid društvenog priznanja, čiju visinu utvrđ;uje osnivač Akademije.
Opštim aktom Akademije utvrđ;uju se funkcionalni dodaci i druge nagrade koje se mogu dodeljivati članovima Akademije za njihov doprinos u radu Akademije i osnovi i merila za određ;ivanje tih dodataka i nagrada, u skladu sa finansijskim planom Akademije.

Član 47.

Članstvo u Akademiji je doživotno.
Članstvo u Akademiji može prestati samo ako član Akademije bude pravosnažno osuđ;en za krivično delo izvršeno sa umišljajem za koje Skupština Akademije oceni da ga čini nečasnim da ostane u članstvu Akademije.
Pre ocene o prestanku članstva Skupština može obrazovati posebnu Komisiju za utvrđ;ivanje svih relevantih okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno sa umišljajem, sa zadatkom da o tome podnese obrazloženi izveštaj.
Odluku o prestanku članstva u Akademiji Skupština donosi dvotrećinskom većinom od ukupnog broja radnog sastava članova Akademije. Članstvo u tom slučaju prestaje danom donošenja odluke.
IV Stručna služba Akademije

Član 48.

Radnici koji za potrebe Akademije obavljaju pravne, finansijske, administrativno-stručne, pomoćne i druge poslove obrazuju radnu zajednicu stručne službe.
Radnicima radne zajednice obezbeđ;uju se sredstva za zarade i zajedničku potrošnju u skladu sa obimom i kvalitetom poslova koje radna zajednica obavlja za Akademiju, i u skladu sa kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Radom stručne službe neposredno rukovodi rukovodilac stručne službe i odgovara za njen rad neposredno generalnom sekretaru, predsedniku i Predsedništvu.
V Završna i prelazna odredba

Član 49.

Ovaj Statut stupa na snagu danom donošenja.
Tekst Statuta proglašava se na Skupštini Akademije i dostavlja svim članovima Akademije i zaposlenima u Stručnoj službi.
Stupanjem na snagu ovog Statuta prestaje da važi Statutarna odluka usvojena 22. jula 2004. godine.
Predsedniku, generalnom sekretaru, članovima Predsedništva i sekretarima odeljenja koji su izabrani prema Statutarnoj odluci mandati traju do isteka vremena na koje su izabrani.
Posle stupanja na snagu ovog Statuta Skupština Akademije može uputiti javni poziv za podnošenje predloga za izbor u članstvo Akademije i pre isteka roka od 3. godine iz člana 39. stav 3. ovog Statuta.
Skupština Akademije može doneti uputstvo za primenu ovog Statuta, ako to smatra neophodnim.

PREDSEDNIK
Akademik Julijan Tamaš