Redovni profesor Pravnog fakulteteta u Beču, bivši dekan Pravnog fakulteteta u Beču, višegodišnji direktor Ludwig Bolzmann Instituta za nemačku i evropsku pravnu istoriju Pravnog fakulteteta u Beču, šef Katedre za pravnu istoriju Pravnog fakulteta Univerziteta u Beču, vodilac radne grupe za pravnu istoriju Austrijske akademije nauka, istraživač u oblasti konstitucionalne (ustavnopravne) i civilističke evolucije srednjeevropskog prava, gostujući profesor na brojnim inostranim univerzitetima (u Kanadi, u Japanu, u Mađarskoj, i u Srbiji), biv. potpredsednik Austrijskog Parlamenta.
Rođen je 8. I. 1943 u Möding-u (Austrija), doktor pravnih nauka, magistar ruralne ekonomije, državljanin Austrije. Gimnazija: 1961; studije pravnih nauka: na Univerzitetu u Beču, promocija 1965; paralelni studij (poljo)privrednih nauka na Univerzitetu privrednih nauka u Beču (odsek privredna pedagogika), koji je okončao magisterijumom 1972. godine.
Oblasti istraživanja. Ustavnopravna evolucija centralne Evrope. Kodifikaciona istorija civilnog prava u srednjoj Evropi, sa posebnim osvrtom na ulogu Austrijskog opšteg građanskog zakonika. Parlamentarna istorija – od reprezentativnog do građanskog parlamenta u Evropskim zemljama.
Praktična i nastavna delatnost: Bio je u saveznom ministarstvu za poljoprivredu, kao i potpredsednik austrijskog Parlamenta. Od 1967. godine je univerzitetski asistent na Pravnom fakultetu u Beču. U 1971. godini, habilitacija na bečkom Pravnom fakultetu za naučne oblasti: Nemačka pravna istorija, istorija nemačkog privatnog prava, istorija austrijske ustavnosti, istorija upravnog prava. Od 1975-1977, profesor na Bečkom Univerzitetu za društvene nauke, kao i na Pravnom fakultetu Univerziteta Linz-Donau (1984-1992), profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beču za nastavni predmet Politologija. Od 1977. godine je vanredni univerzitetski profesor na Pravnom fakultetu u Beču, a potom redovni profesor.
Gostujući profesor na Univerzitetu Kansas (Lawrence Kansas 1986), na Univerzitetu Paris 1991/92, na Univerzitetu Eötvös Lóránd Budapest, Pravni falkultet (1993 i 1994). Dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beču (1987-1989).
Član, osnivač i dugogodišnji predsednik (1999-2007) međunarodnog Udruženja za istoriju evropske ustavnosti i evropskog parlamentarizma (International Commission for the History of Representative and Parliamentary Institutions).
Inicijator, urednik izdavač međunarodnog časopisa „Zeitschrift für neuere Rechtsgeschichte; saradnik Jogtörténeti Szemle (časopis Mađarske Akademije nauka za pravnu istoriju), Budapest; izdavač naučnog časopisa: Rechts- und Sozialwissenschaften (časopis za pravne i socijalne nauke) u Austriji. Inostrani član Redakcije Zbornika radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Objavio je oko 400 naučnih radova u oblasti istorije evropske ustavnosti, istorije građanskih kodifikacija.
Prof. Brauneder je pokazao veliku pažnju pravnoj i društvenoj istoriji centralne Evrope, uključiv i ruralnu ekonomiju. U više navrata je održao zapažena predavanja na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Objavio je zapažene naučne radove u oblasti bračno imovinskih ugovora, između ostalog, u prevodu, na srpskom jeziku, u Zborniku radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Takođe, u Bonn-u je zajedno sa međunarodnom redakcijom, objavio u jubilarnom Zborniku naučnih radova povodom 200 godišnjice AOGZ radove iz Srbije na temu o primeni odn. uticaju AOGZ, mađarskog precedentnog prava u Vojvodini, kao i o odnosu AOGZ i SGZ (2010).
Važniji radovi:
Österreichische Verfassungsgeschichte, 288 S., Wien 1. Aufl. 1976, 2. Aufl. 1981, 3. Aufl. 1983, 4. Aufl. 1987, 5. Aufl. 1989, 6. Aufl. 1992, 7. Auflage 1998, 8. Auflage 2001, 9. Auflage 2003, 10. Auflage 2005; in ungarischer Übersetzung:
Osztrák alkotmánytörténet napjainkig, Pécs 1994, 361 S.
Arbeitsbuch zur österr. Verfassungsgeschichte von 1848 bis zur Gegenwart, Wien 1985, 192 S.
Quellenbuch zur österreichischen Verfassungsgeschichte 1848 – 1945, zuletzt 7. Auflage 2006, 84 S. (Skriptum).
Die Entwicklung des Ehegüterrechts in Österreich, Salzburg – München 1973, 441 S. (Habilitationsschrift).
Juristen in Österreich 1200 – 1980, Wien 1987, 383 S. (Hg. sowie allgemeine Darstellung und div. Einzeldarstellungen).
Neuere Europäische Privatrechtsgeschichte, zuletzt 13. Auflage 2006, 176 S. (Skriptum); in ungarischer Übersetzung:
Közép–Európa Újabb Magánjogtörtenete, Budapest 1995, 156 S.
Abhandlungen über die Principien des allgemeinen bürgerlichen Gesetzbuches für die gesammten deutschen Erbländer der österreichischen Monarchie vom Hofrath von Zeiller, Wien 1816 – 1820, Wien 1986, 125 S. (Hrsg., Einführung und Kommentierung).
Landesverfassungsgesetze und Landtags–Wahlordnungen, Eisenstadt 1979 ff. (Lose Blatt–Ausgabe)