Prof. dr Nada Perišić Janjić 1942-2013

In memoriam

Nada U. Perišić Janjić (1942–2013)

Početkom juna 2013. godine iznenadila nas je vest o smrti Nade Perišić Janjić, dopisne članice VANU, profesora emeritusa Univerziteta u Novom Sadu. Iako je bila u penziji, koordinirala je radom Asocijacije centara za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije i istraživanja (ACIMSI) i bila član Senata Univerziteta u Novom Sadu. Akademska zajednica, kolege, saradnici, studenti, po njenoj želji, nisu se oprostili sa njom mada im je ceo radni vek posvetila.

Imala je bogato nastavno iskustvo. Predavala je Opštu i neorgansku hemiju, kao i Hemiju novih materijala na Prirodno-matematičkom, Tehnološkom i Medicinskom fakultetu, na svim studijskim nivoima. Održala je preko 15.000 ispita. Uvek je sa ponosom isticala kako je radila sa velikim brojem studenata. Studenti će je pamtiti kao izuzetnog predavača koji je uvek na jasan, ali jednostavan, prikladan i savremen način umeo da prenese znanje. Čak i oni kojima nije predavala rado su učili, pa i danas uče, iz njenog užbenika Opšta hemija.

U naučnom radu postigla je cenjene i u svetu zapažene originalne naučne rezultate. Spada u red najcitiranijih hemičara u Vojvodini (SCI index 409 za period 1966–2009. godine), ali i u one koji imaju najviše publikovanih radova u međunarodnim časopisima (122). Veliki broj tih radova objavljen je u saradnji sa kolegama u zemlji i inostranstvu (Poljska, Makedonija, Rumunija). Njen naučni rad obeležile su dve oblasti: spektrofotomerija i hromatografija. Bila je kreator i nosilac naučne problematike kojom se bavila. Magistrirala je (1970) i doktorirala (1973) u oblasti spektrofotometrije. Magistarski rad i doktorsku disertaciju uradila je u Institutu za nuklearna istraživanja, Vinča, u Laboratoriji za fizičku hemiju, a u saradnji sa naučnicima iz Instituta za geohemiju i analitičku hemiju Vernadski Akademije nauka SSSR (Moskva). Od kako se zaposlila 1966. godine, paralelno sa spektrofotometrijom, bavila se i hromatografijom koja je u to vreme naglo počela da se razvija. I sama je umela da kaže kako joj je oblast hromatografije donela najveću afirmaciju, bez obzira na to što je njen najcitiraniji rad objavljen iz rezultata do kojih je došla u magistarskoj tezi. Rezultati koje je postigla u oblasti hromatografije citirani su u svetski poznatim knjigama i monografijama. Vodeće firme za proizvodnju hromatografske opreme i pribora njene rezultate uvrstile su u aplikacije koje se kao prikazi rezultata mogu naći na njihovim veb-sajtovima.

Uvek puna energije i entuzijazma, već kao relativno mlada, sa 35 godina postala je zamenik direktora Instituta za hemiju (1977–1979), zatim prodekan (1981–1983), pa dekan Prirodno-matematičkog fakulteta (1983–1985). Dekanski period joj je bio vrlo dinamičan, opterećen brojnim problemima finansijske prirode. Izuzetnim zalaganjem, kao dekan, uspela je da se izbori da se odobri gradnja nove zgrade Instituta za hemiju, geografiju i dekanata. Više od 20 godina bila je šef Katedre za opštu i neorgansku hemiju (1986–2009).

Kada je odlazila u penziju, sećam se, sebe je opisala sledećim rečima: „Vaša profesorka je bila veštica, letela je na pet metli i terala nas da radimo”. Mnogi od njenih saradnika složiće se da je bilo tako. Ali danas kad se osvrnem znam da smo radeći sa njom u međuvremenu odrasli i sazreli, ne samo kao ljudi, već i kao nastavnici i istaživači. Kada smo zastali umela je da nas pokrene i motiviše da nastavimo dalje. Stajala je uz nas i onda kada smo to očekivali, i onda kada smo to želeli, ali i onda kada to nismo ni znali.

Njen iznenadni odlazak kao istaknutog profesora Univerziteta i člana VANU veliki je gubitak za našu i svetsku nauku.

U ime njenih saradnika, kolega i studenata
Tatjana Đaković Sekulić,
redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta